https://unilib.phaidrabg.rs/o:9564 ISSN: 1821-1046 Gagić Serdar, Renata Đorđević, lija Poduška, Zoran Stefanović, Tomislav Bilibajkić, Svetlana Češljar, Goran Nevenić, Radovan Key words. Indigo bush, forest phytocoenoses, habitats, introduction, Serbia Кључне речи. Багремац, шумске фитоценозе, станишта, интродукција, Србија Sustainable forestry volume: 67-68 startpage: 33 endpage: 44 2013 eng application/pdf 625530 bytes Abstract. False indigo or indigo bush, Amorpha fruticosa L. is a deciduous shrub that belongs to the family Fabaceae. Since its introduction in the early 20th century, the plant had spread rapidly and become naturalised in the entire Balkan region. Indigo bush populations favour moist alluvial habitats; the species grows densely along the banks of lowland rivers, tributaries and streams, spreading into wet habitats, drying out meanders, blocking drainage canals. Occasional or regular flooding favours dispersal of its mature pods. The species was identified in ecological units ranging from hygrophilic wetland to communities in automorphic soils with no excessive wetting. It is common in the following types of forests: narrow-leafed ash and goat willow Salix caprea forests (Saliceto-cinereae- Fraxinetum angustifoliae), narrow-leafed ash and pedunculate oak forests with hygrophilic companion species (Fraxino-Quercetum roboris hygrophyllum), narrow-leafed ash and pedunculate oak forests on occasionally flooded terrains (Fraxino-Quercetum roboris subinundatum), pedunculate oak, hornbeam and narrow-leafed ash communities, floodprone poplar forests and willow groves. In the south of Serbia, it grows individually along streams in mesophilic forests (Fagetalia Pawl. 1928.). The research findings on Amorpha entomofauna, which are the result of a six-year long study, opened up the opportunity for implementation of biocontrolling strategy, aimed at suppression of generative propagation of this invasive weed. For sure and soon this strategy should be tested, convincing that seed propagation of invasive weeds, could be inhibited after bio control agent, precisely useful weevils pods harm reduction experiments. Next step leads to serious expectations of its appliance, also blocking violent aggressors such Amorpha is, to continue making further floristic vanishing of diverse plant species, in wild nature habitats. Извод. Багремац, Amorpha fruticosa L. је листопадни жбун из породице Fabaceae. Након интродукције почетком XX века, биљка се брзо проширила и одомаћила на подручју читавог Балкана. Популацијама погодују влажна станишта алувијуми, густо расте уз обале равничарских река, рукаваца и потока, осваја ритска станишта, исушује меандре, блокира мелиоративне канале. Повремено или редовно плављење погодује разношењу његових зрелих махуна. Врста је забележена у еколошким јединицама од типова мочварних хигрофилних, до заједница на аутоморфним земљиштима без суфицитног влажења. Карактеристична је за шуме: пољског јасена са барском ивом Salix caprea (Saliceto-cinereae-Fraxinetum angustifoliae), пољског јасена и лужњака са хигрофилним пратиоцима (Fraxino- Quercetum roboris hygrophyllum), пољског јасена и лужњака на повремено плављеним теренима (Fraxino-Quercetum roboris subinundatum), у заједницама лужњака, граба и пољског јасена, поплавним топољацима и врбацима. На југу Србије, појединачно, расте уз токове речица у саставу и мезофилних шума (Fagetalia Pawl. 1928.). Налази истраживања ентомофауне аморфе, након шестогодишњих студија, отварају могућност примене стратегије биоредуковања генеративног размножавања популација овог инвазивног корова. Beograd: Institut za šumarstvo The most common forest phytocoenoses endangered by false indigo spreading in Serbia Најзаступљеније шумске фитоценозе угрожене ширењем багремца у Србији info:eu-repo/semantics/article All rights reserved