o:9146 У ТРАГАЊУ... РОМАН ЛАГУМ СВЕТЛАНЕ ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ sr У раду се проучавају књижевни поступци којима ауторка романа Лагум, приказујући личну и породичну судбину главне јунакиње на фону преломних (историјских) догађаја у деценијама пре, током и након Другог светског рата па све до тренутка у ком се сустичу њена многобројна сада, оживљава минула времена, као и наслаге које та времена са собом носе: социолошке, поличко- идеолошке, језичке, етичке, естетичке... Реч је о модерно конципираном роману, који спаја два опречна стваралачка начела – документарност и субјективност. Наиме, посредством интимне бележнице јунакиње Милице Павловић прати се њен ток свести – самоспознавање кроз моралне и интелектуалне дилеме, док значајан документарно-историографски слој доводи у питање историјску Истину победника. Посебна пажња посвећена је ја-приповедачу, тј. записивачу, односу приповедне инстанце и приповедачког сада (схватању темпоралности у рикеровском смислу), и указано је на значај „бочних тема“ и есејистичког тока романа приликом јунакињиног трагања за изгубљеним временом: на приче (о) речима (језику који нестаје и језику који настаје), на „каталошке приче“ о улицама и прошлости Београда (које ће се даље развијати у приповедној и есејистичкој прози Светлане Велмар-Јанковић све до монографије Капија Балкана), о савременицима и сродницима, уклетницима и изабраницима (културним и јавним радницима о којима ће ауторка писати и у својим огледима), на рефлексије о општим и конкретним проблемима ликовне и примењене уметности, те наратив о личности/ лику и делу сликара Саве Шумановића. Будући да је прототип главне јунакиње мајка списатељице, истовремено и један од најмодернијих женских књижевних гласова који су се у нашој књижевности јавили накратко између два рата, Лагум и својом темом и својим поступцима представља својеврсан књижевни омаж заборављеној књижевници Мими Вуловићевој. На овај начин Светлана Велмар-Јанковић остварује дијалог с модерном књижевном традицијом – општом (В. Вулф) и националном (И. Секулић), али и истиче грб свог порекла на генеалошком породичном и књижевном стаблу Посматрајући роман Лагум у контексту „породичне трилогије/ тетралогије“ (роман Ожиљак, аутобиографско-мемоарска проза Прозраци и Прозраци 2), те целокупног књижевног опуса Светлане Велмар-Јанковић, ауторка рада истиче у њему зачета и/ или развијена по-етичка начела и чворишта списатељице. Отуда је наслов чувеног дела М. Пруста у наслову рада употребљен перифрастички – као ознака једне од њених кључних поетичких особина. The paper studies literary procedures by means of which the author of the novel Dungeon, through the portrayal of a personal and family destiny of the main heroine on the basis of the crucial (historical) events in the decades before, during and after World War II up to the moment in which her multitude of presents encounter, brings to life times past as well as the accumulated burdens that those times carry with them: social, political- ideological, language, ethical, aesthetic…. Conceived in a modern manner, this novel links two opposing creative principles – documentary quality and subjectivity. Namely, using the intimate notebook of the heroine Milica Pavlović we follow her train of thought – self-recognition through moral and intellectual dilemmas,while a significant documentary- historical layer questions the historical Truth of the victors. Special attention is paid to the I-narrator, i.e. recorder, the relation between narrative instance and narrative present (understanding temporality in Riquer sense) and the importance of ,,side themes“ and the essay flow of the novel during the heroine’s search for lost time was pointed out: stories with words and about words (language which is vanishing and language which is emerging), “catalogue stories” about the streets of Belgrade and its past (which will develop further in the narrative and essayistic prose of Svetlana Velmar- Janković until the monograph The Gate of the Balkans), passages about the contemporaries and relatives, the cursed and the chosen ones (culture and public workers who she will write about in her works), reflections on general and concrete problems of fine and applied arts, a narrative about the life and work of Sava Šumanović. Since the prototype of the main heroine is the writer’s mother, and at the same time it is one of the most modern female literary voices that briefly appeared in our literature between two wars, with its theme and procedures Dungeon represents literary homage to the forgotten writer Mima Vulović. In this way, Svetlana Velmar-Janković establishes a dialogues with a modern literary tradition – general (V.Woolf) and national (I.Sekulić), but also emphasises the emblem of her origin on the genealogical family and literary tree. Viewing the novel Dungeon in the context of “family trilogy/ tetralogy” (novel Scar, autobiographical-memoir prose Recollections and Recollections 2, 20 and the overall literary range of Svetlana Velmar-Janković, the author of the paper points out the po-ethical principles of the writer conceived or developed in it. Thence the title of the famous work by M. Prouste was used periphrastically in the title of the work – as a mark of one of her key poethical qualities култура сећања, сведочење, психолошки роман, документарност, трагање за изгубљеним временом, Београд, Сава Шумановић, приче (о) речима, интертекстуалнe везе, 1984 culture of memory, testimony, psychological novel, documentary quality, in search of lost time, Belgrade, Sava Šumanović, stories with words and about words, intertextual relations, Nineteen Eight 91552100 COBISS.SR-ID 159242249 2026-02-23T12:37:10.488Z 44 no 46 Мирјана М. Бечејски Институт за српску културу Приштина-Лепосавић 0000-0002-2557-7936 application/pdf 3652476 https://unilib.phaidrabg.rs/o:9146 no yes 1 70 1552253 71A06 ПОЕТИКА ПРОЗЕ СВЕТЛАНЕ ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ 127 142 2024