
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-2557-7936">BEČEJSKI, Mirjana M.</dc:creator>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/article</dc:type>
  <dc:identifier>https://unilib.phaidrabg.rs/o:9119</dc:identifier>
  <dc:identifier>cobiss:COBISS.SR-ID 3404300</dc:identifier>
  <dc:date>2020</dc:date>
  <dc:title xml:lang="srp">“PARABASIS” IN THE ANATOMY LESSON BY DANILO KIŠ</dc:title>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>408668 bytes</dc:format>
  <dc:description xml:lang="eng">The research focus of this paper is the chapter “Parabasis” of the po-
lemical book The Anatomy Lesson by Danilo Kiš. The author aims to draw a parallel
with the genealogical characteristics of the parabasis in ancient comedy to explain its
function in The Anatomy Lesson and to examine the veracity of Kiš’s self-interpretation,
and thus the justification of his creative self-consciousness.</dc:description>
  <dc:description xml:lang="srp">У истраживачком фокусу овога рада налази се поглавље „Парабаза“ полемичке књиге
Час анатомије Данила Киша. Аутор прави паралелу са структуром и генолошким карак-
теристикама парабазе у античкој комедији како би објаснио њену функцију у Часу анато-
мије. Будући да је изворно реч о форми која разобличава уобичајени драмски дискурс прет-
варајући приказивање у критичку рефлексију, због чега у њој теоретичари виде порекло
ироније, парабаза се открива као форма изузетно погодна за изношење (ауто)поетичких,
етичких и идеолошких ставова писца, те за његову оштру критику стања у домаћој, „ко-
румпираној“ и „чиновничкој“ књижевној критици. Тумачећи мање есејистичке одељке који
чине два дела „Парабазе“, „Челни судар“ и „Пробни камен чињеница“, аутор настоји да
испита истинитост Кишовог самотумачења, а тиме и оправданост стваралачке самосвести
коју је исказао у овом поглављу Часа анатомије.
Ако имамо на уму да је Киш књижевни развој схватао у духу теорије руског формализма
– као смену и развој књижевниих форми, при чему једне, истрошене форме, које више нису
кадре да изазову очуђење, смењују друге, пародирају их, реактуализују и иновирају оне забора-
вљене из историје књижевности, уздижу „нелитерарне“ на литерарни ниво, или пак стварају
нове, при чему нова или измењена врста добија битну улогу и задатак који у датом тренутку
постојеће врсте нису у стању да испуне – увођење парабазе у полемичку књигу Час анатомије
показује се као добро промишљен методолошки поступак. Наиме, реактуализовањем једне
заборављене врсте, заправо хорске партије у старој грчкој комедији, која је представљала раз-
бијање сценске илузије и посебан вид комуникације с публиком, Киш у духу новог, (пост)
модерног доба истиче њену модерност и обнавља полемику као књижевни жанр.</dc:description>
  <dc:language>eng</dc:language>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:subject xml:lang="eng">Danilo Kiš, polemic, Anatomy Lesson, parabasis, irony, autopoetics, Jewishness, Borges, documentariness, intertextuality.</dc:subject>
  <dc:subject xml:lang="srp">Данило Киш, полемика, Час анатомије, парабаза, иронија, аутопоетика, документарност, цитатност, Борхес, јеврејство</dc:subject>
  <dc:source>Баштина </dc:source>
  <dc:source>volume: 30</dc:source>
  <dc:source>number: 50</dc:source>
</oai_dc:dc>
