Sastav i raznovrsnost dendroflore u urbanoj zelenoj infrastrukturi Beograda application/pdf 782169 bytes Đurđević, Katarina Golubović Ćurguz, Vesna Skočajić, Dragana Petrov, Đurđa Ocokoljić, Mirjana info:eu-repo/semantics/article https://unilib.phaidrabg.rs/o:9098 ISBN: 978-86-6211-152-4 2025 srp All rights reserved 4. Konferencija sa međunarodnim učešćem "Napredne tehnologije u obrazovanju i privredi" startpage: 525 endpage: 529 Ključne reči: urbane zelene površine, održivi urbani razvoj, urbani biodiverzitet, izbor taksona, adaptivnost Abstrakt: Dendroflora je jedna od važnih komponenata koje podržavaju prostore kao elemente zelene infrastrukture sa ekološkim funkcijama u gusto naseljenim mestima. Stoga su istraživanja realizovana u centralnom gradskom jezgru Beograda koji je od druge polovine devetnaestog veka imao javni karakter, ali i stoga što su znanja o kompozicijama i diverzitetu dendroflore zastarela s obzirom na rekonstrukcije ovog prostora u prethodne dve decenije. Imajući u vidu navedeno, istraživanje ima za cilj identifikaciju raznolikosti dendroflore i komplementarnu analizu dendroflorističkih elemenata. Primenom bioekološke osnove evidentirano je ukupno 172 stabla, 159 m2 površina pod žbunjem, 5 živih ograda i 1 penjačica u vertikalnom ozelenjavanju. Najzastupljeniji su autohtoni taksoni (37,8%), slede alohtoni u procentu 35,8%, kultivari sa 15,1%, a najmanje ima hibridnih (11,3%). Najdominantniji su listopadni sa 75,5%, dok su zimzeleni taksoni zastupljeni sa 24,5%. Od ukupno 53 taksona maksimalnu ocenu dekorativnosti ima 15 taksona skrivenosemenica, a najvišu ocenu (4,5) od golosemenica ima tisa. Istraživanje potencira da se pojedinačna stabla lužnjaka, javorolisnog platana, divljeg kestena i kultivara hrasta lužnjaka vretenaste krošnje stave pod zaštitu, a da se dendroflora uvede u GIS zelenih površina Beograda. Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu