All rights reserved 2026 https://unilib.phaidrabg.rs/o:9091 ISBN: 978-86-7299-394-3 Zbornik sa XXII Simpozijuma iz oblasti pejzažne hortikulture: Pejzažna hortikultura 2026 “NOVA HORTIKULTURA - INOVACIJE I ADAPTACIJE“ startpage: 20 endpage: 20 application/pdf 1884537 bytes Univerzitet u Beogradu - Šumarski fakultet i Udruženje za Pejzažnu Hortikulturu Srbije – UPHS Rod Galanthus L. (Amaryllidaceae) obuhvata 23 vrste višegodišnjih zeljastih biljaka sa lukovicom, rasprostranjenih u Evropi i Maloj Aziji. Spadaju u najlepše jesenje, zimske i ranoprolećne lukovičaste vrste, koje su uglavnom jednostavne za gajenje i cvetaju u vreme kada je većina baštenskih biljaka u mirovanju. Skoro sve vrste ovoga roda su kultivisane, uključujući više od 3.000 sorti čiji se broj uvećava svake godine. Budući da su mnoge stare sorte iščezle u kulturi i da su im sačuvani samo nazivi, nameće se potreba za revizijom ovog spiska. U radu se sagledavaju sorte u okviru vrste Galanthus nivalis L., u našem narodu poznate kao visibaba, koja se u prirodi sreće širom Evrope i najčešće je gajena vrsta roda. Uvidom u registar lukovičastih ukrasnih biljaka na međunarodnom nivou (Siergewassen, КAVB), beleži se 69 priznatih sorti G. nivalis. Shodno saznanjima iz prakse i dostupnih izvora, 67 sorti je i dalje u kulturi. Ovi gajeni oblici se od izvorne vrste razlikuju po veličini i obliku cveta, makulama na listićima omotača cveta, vremenu cvetanja, kao i drugim osobinama koje su značajne u hortikulturi. Najviše sorti (27%) registrovano je početkom XXI veka. Najveći udeo (36%) sorti se klasifikuje u tzv. „Imperial Group“. Ova grupa se odlikuje morfologijom cveta koja je tipična za izvornu vrstu, s tim što su listići unutrašnjeg venca vidno kraći od listića spoljašnjeg venca. Prema visini biljaka, najviše sorti (30%) odlikuje se srednjom visinom (12–20 cm); stoga, izdvaja se 11 sorti niskih biljaka (8–12 cm) (‘Walrus’, ‘Danish Lilliput’, ‘Tika’, ‘Norfolk Blonde’, ‘Blewbury Tart’, ‘Кersen’, ‘Johns’ Horrendous’, ‘Splendid Cornelia’, ‘Bitton’, ‘Straffan’, ‘Alburgh Claw’) i jedna vrlo visoka sorta (> 30 cm) (’Green Diamond’). Imajući u vidu da je većina sorti u cvetu sredinom sezone (od kraja januara do kraja februara), u praksi su osobito značajne ranocvetajuće (od decembra do januara) (‘Dunskey Talia’) i kasnocvetajuće sorte (od kraja februara do kraja marta) (‘Magnet’, ‘Tootsie’, ‘Pusey Green Tips’, ‘Ostfriedhof’) koje produžuju period cvetanja gajenih visibaba. Sorte G. nivalis su već decenijama poznate u hortikulturnoj praksi severnih i zapadnih zemalja Evrope, dok u Srbiji one ni danas nemaju široku primenu. S druge strane, G. elwesii Hook. f. je najčešće gajena vrsta visibabe u Srbiji, ali je i njena primena ograničena na privatne vrtove. Pregled sorti G. nivalis, koji je predstavljen u ovom radu, ukazuje na neiskorišćenu mogućnost primene sorti visibaba kao hortikulturnih biljaka u nas, što treba imati u vidu prilikom uređenja vrtova i javnih zelenih površina. Takođe, očekuje se da bi se pristupanjem Evropskoj uniji ostvarila mogućnost isplative rasadničke proizvodnje visibaba u Srbiji, s obzirom na cenu retkih i traženih sorti na evropskom tržištu. srp Jovanović, Filip Bjedov, Ivana Braunović, Sonja info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings Priznate sorte vrste Galanthus nivalis L. (Visibaba) na međunarodnom nivou i mogućnosti njihove primene u Srbiji Ključne reči: Galanthus nivalis L., priznate sorte na međunarodnom nivou, hortikultura, rasadnička proizvodnja, Srbija