
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:identifier>https://unilib.phaidrabg.rs/o:8912</dc:identifier>
  <dc:identifier>doi:10.5937/erozija2551096S</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISSN: 0350-9648 </dc:identifier>
  <dc:date>2025</dc:date>
  <dc:source>ЕРОЗИЈА</dc:source>
  <dc:source>number: 51</dc:source>
  <dc:source>startpage: 96</dc:source>
  <dc:source>endpage: 119</dc:source>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-1141-4001">Шурјанац, Ненад</dc:creator>
  <dc:creator>Јаник, Ненад</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-1387-6955">Брауновић, Соња</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0003-3366-5490">Момировић, Наталија</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0001-7828-1250">Цветковић, Јована</dc:creator>
  <dc:description xml:lang="srp">Извод: Урбане бујице представљају један од најсложенијих облика поплавног ризика у савременим градовима, јер настају као последица интеракције интензивних падавина, непропусних површина и ограничених капацитета одводних система. Ефикасно управљање овим ризиком захтева интеграцију високорезолутивних просторних података, ажурних информација о канализационо-дренажној мрежи и примenu спрегнутих 1D–2D хидрауличких модела који реалистично представљају површинско и подземно струјање воде. Показано је да детаљна топографија, укључујући микрорељеф улица, ивичњака, прагова и уличних депресија, значајно утиче на путање отицаја и формирање локалних зона задржавања воде. Истовремено, тачност модела у великој мери зависи од квалитета и геореференцираности података о одводном систему, посебно о положају и капацитету сливника и шахтова, који одређују размену протока између површине и цевовода.
У савременом приступу, LiDAR подаци, UAV-фотограметрија и даљинска детекција омогућавају брзо и поуздано генерисање DEM/DSM модела и LULC класификација, што је посебно важно у динамичним урбаним срединама. Фузија ових података са хидрауличким моделима омогућава прецизније симулације сценарија екстремних падавина, рано упозоравање и доношење информисаних одлука. Закључно, успешна анализа и управљање урбаним бујицама захтевају усаглашене просторне и инфраструктурне податке високе резолуције, стално ажурирање модела и примену интегрисаних 1D–2D приступа који обезбеђују реалистичан приказ хидродинамичког понашања у градском окружењу.</dc:description>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/article</dc:type>
  <dc:publisher>Удружење бујичара Србије и Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд</dc:publisher>
  <dc:title xml:lang="srp">Специфичности и изазови у изучавању урбаних бујица</dc:title>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>5188433 bytes</dc:format>
  <dc:subject xml:lang="srp">Кључне речи: урбане бујице, беспилотни системи, подаци високе резолуције, LiDAR,  Object Based Image Analyses, даљинска детекција</dc:subject>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
</oai_dc:dc>
