
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:identifier>https://unilib.phaidrabg.rs/o:8572</dc:identifier>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>1581029 bytes</dc:format>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings</dc:type>
  <dc:creator>Golijan-Pantović, Jelena</dc:creator>
  <dc:creator>Petronijević, Radivoj</dc:creator>
  <dc:creator>Lekić, Slavoljub</dc:creator>
  <dc:creator>Popović, Vera</dc:creator>
  <dc:publisher>Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka</dc:publisher>
  <dc:title xml:lang="srp">PROFIL ŠEĆERA ORGANSKOG I KONVENCIONALNOG SEMENA SOJE </dc:title>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:source>    Zbornik izvoda  Biotehnologija i savremeni pristup u gajenju i  oplemenjivanju bilja  Nacionalni naučni skup sa međunarodnim učešćem  </dc:source>
  <dc:subject xml:lang="srp">oja, seme, monosaharidi, disaharidi, organska proizvodnja </dc:subject>
  <dc:description xml:lang="srp">Soja predstavlja jednu od najvažnijih proteinsko-uljarnih kultura, koja se koristi u ishrani ljudi i životinja, kao i u prehrambenoj i prerađivačkoj industriji. Cilj ovog istraživanja bio je da se analizira uticaj organskog i konvencionalnog sistema proizvodnje na profil šećera u semenu soje sorte Kaća, primenom metode HPLC-RI. Uzorci su prikupljeni na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu tokom 2016. i 2017. godine. Dobijeni rezultati (sadržaj pentoza, heksoza, neredukujućih i redukujućih disaharida) izraženi su kao % ukupnih rastvorljivih šećera. U
2016. godini, konvencionalno proizvedeno seme značajno je premašilo
organsko  po  ukupnom  sadržaju  rastvorljivih  šećera  (11,51%  naspram
7,19%). Slično tome, konvencionalni uzorci su pokazali veće koncentracije pentoza (1,64% vs. 1,27%), heksoza (1,91% vs. 1,36%) i ukupnih monosaharida (3,55% u odnosu na 2,63%). Koncentracija neredukujućih disaharida  bila je izrazito  viša u konvencionalnom  semenu  (6,57%)  u poređenju sa organskim (4,71%), dok su redukujući disaharidi bili slični u oba tipa proizvodnje. U narednoj, 2017. godini, koncentracije šećera su kod oba tipa semena drastično pale na oko 2–3%, a razlike između organski i konvencionalno proizvedenog semena bile su minimalne i statistički neznatne. Ovi rezultati ukazuju da sistem proizvodnje  može uticati na sastav šećera u semenu, ali da klimatski faktori i godišnje varijacije imaju dominantniji uticaj na njegov profil. Istraživanje ističe važnost uzimanja u obzir agroekoloških uslova pri oceni kvaliteta semena u različitim sistemima proizvodnje.
</dc:description>
  <dc:date>2025</dc:date>
</oai_dc:dc>