o:8320 Неки аспекти уставног положај парламената на пост-југословенском простору – упоредна анализа Some aspects of the constitutional position of parliaments in the post-Yugoslav area: Comparative analysis en Апстракт: У државама насталим распадом Југославије успостављени су, са изузетком БиХ, упоредиви системи власти, који на нешто општијем нивоу имају сличности са другим државама бившег социјалистичког блока. Либерално-демократске концепције, у основи парламентарног типа, са више или мање ојачаном улогом председника државе, представљају темељна одредишта организације власти у њима. У БиХ, пак, (кон)федерално и консоцијално уређење, као резултат међународног мировног споразума изнедрило је атипичан систем власти, са бројним елементима (полу)председничког. У погледу уставног положаја парламената у овим државама анализираће се питање структуре и састава, надлежности и мандата. Иако се у питањима надлежности могу уочити конституционализовани стандарди и значајне сличности, упоредиве са другим парламентарним системима, специфична решења или одступања од стандардних неретко конкретном систему одређују физиономију или функционалност, те заслужују и посебну анализу. Такође, уочава се доминантност једнодомности, али и особена дводомност у БиХ и квази-дводомност у Словенији, те извесне разлике у погледу састава, избора и распуштања. Компаративном анализом, уз одговарајуће осврте на стандарде или решења у другим европским државама, указаћемо на ниво сродности решења у анализираним питањима, њихову функционалност, као и специфичну детерминисаност оних која су особена. Abstrakt: In the states that emerged from the dissolution of Yugoslavia, with the exception of Bosnia and Herzegovina, comparable systems of government have been established, which at a more general level show similarities with other countries of the former socialist bloc. Liberal-democratic concepts, essentially of a parliamentary type, with a more or less strengthened role of the president of the Republic, constitute the fundamental framework of government organization in these countries. In Bosnia and Herzegovina, however, the (con)federal and consociational arrangement, as a result of an international peace agreement, has produced an atypical system of government with numerous (semi)presidential elements. This paper will analyze the constitutional position of parliaments in these states, focusing on their structure and composition, competences, and mandates. While constitutional standards and significant similarities can be observed regarding competences - comparable to other parliamentary systems - specific solutions or deviations from standard models often define the character or functionality of a given system and therefore deserve special analysis. Furthermore, there is a noticeable predominance of unicameralism, but also a unique form of bicameralism in Bosnia and Herzegovina and quasi-bicameralism in Slovenia, along with certain differences in terms of composition, election, and dissolution procedures. Through comparative analysis, with appropriate references to standards or solutions in other European countries, we will indicate the degree of similarity in the issues analyzed, their functionality, as well as the specific determinism of those solutions that are unique. Кључне речи: парламент, организација власти, парламентарни систем. Keywords: parliament; organization of government; parliamentary system. 1552100 978-86-86121-84-4 1552099 10.5937/PDSC25030G 2025-10-14T08:12:14.253Z 44 yes 46 Darko Golić University of Business Academy in Novi Sad, Faculty of Law for Commerce and Judiciary in Novi Sad; Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu 22878055 0000-0003-2315-5040 application/pdf 319144 https://unilib.phaidrabg.rs/o:8320 no yes 16 70 92000004 XXII International Scientific Conference „Legal days – Prof. Slavko Carić” “Law and Justice” 22 30 47 Novi Sad : The University of Business Academy, The Faculty of Law for Commerce and Judiciary 2025