Овај рад истражује дубоке импликације примене вештачке интели-генције (AI) као инструмента политичког надзора у постконфликтним друштвима, сапосебним освртом на случајеве Кине, Израела и земаља бивше СФРЈ, укључујући ипосебно осетљиви простор АП Косова и Метохије. Анализа обухвата мултидисципли-нарниприступкојиукрштабезбедноснестудије,политичкутеорију,дигиталнуетикуисоциолошкеперспективе,уциљуразумевањаначинанакојиAIтрансформишемеха-низмеконтроле,праћењаидоношењаполитичкиходлука.Урадусеполазиодпретпо-ставке да се у постконфликтним друштвима AI не користи само као технолошки алат,већ као средство за реконфигурацију државног суверенитета, наративне контроле иструктурнедоминацијенадполитичкимопонентима.Посебнапажњапосвећенајефе-номену дигиталног ауторитаризма, експанзији биометријског надзора, алгоритамскедискриминације и геополитичке употребе података у контексту стабилизације или ре-пресије. Кроз компаративну анализу Кине и Израела, као водећих држава у примениAI надзорних система и њиховог трансфера технологија у друге делове света, укључу-јући Балкан, указује се на ризике по људска права, демократију и социјалну кохезију.Накрају,радизносипрепорукезаразвојетичкихоквира,регулаторнихполитикаимеђународних стандарда који би могли ограничити злоупотребу AI у контекстима крх-кихдемократијаипостконфликтнихзона. Thispaperexplorestheprofoundimplicationsoftheapplicationofartificialintelligence(AI)as an instrument of political surveillance in post-conflict societies, with a special focus on the cases ofChina,Israel,andthecountriesoftheformerSFRY,includingthesensitivecontextofKosovoandMetohija. The analysis adopts a multidisciplinary approach that combines security studies, politicaltheory, digital ethics, and sociological perspectives to understand how AI transforms mechanisms ofcontrol,monitoring,andpoliticaldecision-making.Thepaperarguesthatinpost-conflictsocieties,AI is not merely a technological tool but a mechanism for restructuring state sovereignty, narrativecontrol, and institutional dominance over political opponents. Special attention is given to the phe-nomena of digital authoritarianism, biometric surveillance expansion, algorithmic discrimination, andgeopolitical use of data in the context of either stabilization or repression. Through a comparativeanalysis of China and Israel as leading exporters of AI-based surveillance systems and their diffusioninto other parts of the world, including the Balkans, the paper highlights risks to human rights, de-mocracy, and social cohesion. The paper concludes with recommendations for the development ofethical frameworks, regulatory policies, and international standards to curb the misuse of AI in fragiledemocraciesandpost-conflictzones. All rights reserved ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА КАО ИНСТРУМЕНТ ПОЛИТИЧКОГ НАДЗОРА У ПОСТКОНФЛИКТНИМ ДРУШТВИМА Баштина volume: 35 number: 66 startpage: 369 endpage: 377 Балтезаревић, Боривоје В. вештачка интелигенција, политички надзор, постконфликтна дру-штва, дигитални ауторитаризам, људска права, АП Косово и Метохија Artificial intelligence, political surveillance, post-conflict societies, digital authoritari-anism,humanrights,KosovoandMetohija. srp info:eu-repo/semantics/article application/pdf 441981 bytes https://unilib.phaidrabg.rs/o:8210 doi:DOI:10.5937/bastina35-59478 2025