o:8206 Стратегије идентификација интерно расељених лица са Косова и Метохије: антрополошка анализа усмених и писаних наратива о дому sr Квалитативно антрополошкоистраживање бави се анализом наратива о домуинтерно расељенихСрбасаКосоваиМетохије,принудноизмештенихнаконНАТОбомбардовањаСавезне Републике Југославије. У његовој основи је генерацијски приступ породичном фолклору саговорника расељених унутар и изван постратне територије, као и повратника. Испитивањем стратегија идентификација саговорника, анализом се поставља питање о томе како на индивидуалне концепте дома, повезане са опажањем сопства, утиче присилно расељавање породица. Ради разумевања динамике поменутих стратегија, посматраних у ширем пољу формулисања културне трауме расејања, одабрани литерарни извори такође се користе као допунски материјали, омогућавајући истраживању да се креће у међупростору индивидуалног и социјалног сећања, као и културалног памћења. У те сврхе издвојено је и стваралаштво косовскометохијског аутора Пере Стефановића. Методологија прикупљања коришћене грађе заснована је на колаборативном и вишелокацијском приступу, то јест на сарадњи са сталним сарадницима, који су обликовали правац истраживања, путем сугестија при одабиру потенцијалних саговорника, посећиваних места и догађаја. Прву групу чини тридесет осам примарних саговорника рођених у периоду од 1945.до1969.године;другугрупучинитридесетседамсаговорникарођенихизмеђу1970.и1985. године. Њихови животни наративи прикупљени су и анализирани узимајући у обзир специфичност појединачних погледа на прошлост и живот какав је био у Покрајини пре ескалације сукоба. Последњу групу чини осамнаест главних казивача рођених у временском интервалу од 1986. до 2000. године, а њихове личне приче анализирају се испитивањем преноса сећања везаних за расељавање породица. internaldisplacement, Kosovo and Metohija,home,culturaltrauma,narrative. интерно расељеништво, Косово и Метохија, дом, културна траума, наратив. This qualitative anthropological research addresses the experiences of internally displaced Serbs from Kosovo and Metohija after the NATO bombing of the Federal Republic of Yugoslavia. It employs a generational approach to family folklore and includes interlocutors who are displaced both within and outside the postwar territory, as well as returnees. The analysis raises questions about how individual concepts of home are influenced by forced family displacement and explores the general characteristics of these concepts across different generations. Thus, strategies for the identification of internally displaced persons are examined through the lens of cultural memory studies. To understand their relationship with the formulation of cultural trauma related to displacement, literary sources are also utilized as additional materials, allowing the research to navigate between individual, social, and culturalmemory.Forthesepurposes,theworkofthewriterfromKosovoandMetohijaPeraStefanović was selected.The methodology is multilocal and based on collaboration with key interlocutors who have shapedthedirectionoftheresearchthroughsuggestionsforotherinterlocutors,visitedplaces,andother activities.Thefirstgroupconsistsofthirty-eightprimaryinterlocutorsbornbetween1945and1969;the second group includes thirty-seven interlocutors born between 1970 and 1985. Their life narratives are collected and analyzed with consideration for the specifics of their views on the past and life in the provincebeforetheconflictescalated.Thelastgroupincludeseighteenmaininterlocutorsbornbetween 1986and2000,andtheirpersonalstoriesareanalyzedbyexaminingthedynamicsofmemoryrelatedto displacement. 2025-09-17T09:24:55.763Z 44 no 46 Невена С. Петковић Институт за српску културу Приштина-Лепосавић 0000-0001-7341-9345 application/pdf 11201324 https://unilib.phaidrabg.rs/o:8206 no yes 1 70 92000000 71A06 Стратегије идентификација интерно расељених лица са Косова и Метохије: антрополошка анализа усмених и писаних наратива о дому 1 414 2025