Fakultet za diplomatiju i bezbednost Službeni glasnik Lazić, Radojica application/pdf 97129 bytes 2023 All rights reserved srp Контрола служби безбедности у Србији:Измењено и допуњено издање info:eu-repo/semantics/book ПРЕДГОВОР За већину друштава која су крајем прошлог и почетком овог века ушла у процес транзиције и свеобухватних друштвених ре-форми демократска и цивилна контрола рада служби безбедности постала је нужан предуслов успешног спровођења тих реформи. У Републици Србији тај процес је отпочео после 2000. године, након политичких промена и потребе да се у оквиру зацртаних ци-љева ка међународним интеграцијама изврши коренита реформа постојећег система безбедности, а самим тим и безбедносно-оба-вештајног система. У том процесу органи јавне власти, где спадају и службе безбедности, морају бити потчињени и контролисани од легитимно изабране политичке власти, на основу усвојених правних стандарда. Управо због тога треба истаћи да је тај процес динамичан, да он има свој ток и своје фазе и да подразумева и одређене правилности. Поједина стања или фазе у достигнутом нивоу успостављања контроле над службама безбедности не могу се тачно измерити, али се могу описати и анализирати. Недостатак егзактних података и анализа тај поступак чини још сложенијим. На неки начин то је и разумљиво, јер се контрола односи на најосетљивији део државног управног апарата, чији посао и јесте да ради у тајности, те да оне податке, информације и анализе које су у њиховој надлежности ставља на увид само онима којима је то и намењено. Као својеврстан парадокс може се оценити тежња за пости-зањем већег степена транспарентности у раду служби безбедно-сти као традиционално затворених институција, али и у степену професионалне дискреције који обавештајни рад захтева да би био ефикасан. У сваком случају, вредности и норме које су фунда-менталне за демократске системе захтевају да службе безбедности подлежу одговорности, али и контроли у извршавању безбедно-сних послова. У измењеном и допуњеном издању oве књиге детаљно су ана-лизирани постојећи правни прописи, али и пракса која се односи на рад служби безбедности у Републици Србији. Између осталог, анализирана је примена важећих законских норми, као и улога свих актера који су задужени за спровођење контроле. Ту се, пре свега, мисли на законодавну (парламентарну), извршну и судску власт, али и независне државне институције, организације цивил-ног друштва и јавност. Посебна пажња посвећена је унутрашњим (интерним) контролама које се спроводе у службама безбедности. Књига је настала као резултат дугогодишњег изучавања си-стема националне безбедности. У њу су, осим актуелних правних норми, уткана и практична искуства у успостављању ваљаних и делотворних механизама за демократску и цивилну контролу служби безбедности у Србији. Полазећи од чињенице да је безбедност динамична категорија, да се законска регулатива која се односи на рад служби безбедности од последњег издања ове књиге умногоме изменила, да су неке нове безбедносне претње утицале на то да систем националне безбед-ности, укључујући и службе, на другачији начин буде постављен како би благовремено и адекватно одреаговао на безбедносне иза-зове, а све ради заштите државе и друштва у целини, постојала је оправдана потреба за нивелацијом садржаја ове књиге. С друге стране, промене које су се последњих година десиле у свету намећу потребу да се безбедносно-обавештајни системи на другачији начин поставе и организују. У том погледу, контрол-ни механизми над радом служби безбедности морали су, такође, одговорити новонасталим околностима и прилагодити своје ин-струменте надзора. Дакле, све ово нам говори да демократска и цивилна контрола у сектору безбедности, а нарочито када су у питању службе безбедности, није савршена, а није ни завршена. Тај процес и даље траје. Сачињавајући измењено и допуњено издање ове монографије, водило се рачуна о испуњавању научних, стручних и дидактич-ких захтева. Упркос уложеним напорима, сасвим је разумљиво да књига није без одређених недостатака. У том смислу прихватљиве су све добронамерне критичке опаске и сугестије, које ће, сасвим сигурно, бити уграђене у нека од наредних издања. Посао на изради отпочео је већ након изласка претходног издања. То значи да је већ тада било разлога да нешто на друга-чији начин буде обрађено и презентовано. Још док је претходно издање било у штампи, десиле су се одређене промене у правној регулативи, тако да је то изискивало додатни напор да у току пу-бликовања буде поправљано. Овога пута, искрено се надам да смо сакупили све оно што је есенцијално и што ће у далеко већој мери одражавати све оно што чини у практичном смислу инструменте контроле и надзора над службама безбедности у свету, па и код нас у Србији. У прикупљању грађе за измењено и допуњено издање ове мо-нографије свесрдно су помогле колеге – истраживачи, посланици Народне скупштине Републике Србије, генерални инспектори вој-них служби безбедности, издавач и рецензенти. Користим прилику да свима њима и на овај начин захвалим на добрим, стручним и корисним саветима, како би ово дело било још квалитетније. Ипак, осим реномираних издавача, Јавног предузећа „Слу-жбени гласник“ и Факултета за дипломатију и безбедност, по-себну пажњу и овом приликом заслужује стручни рецензентски тим: проф. др Андреја Савић, проф. др Милан Шкулић и проф. др Милан Јовановић. Аутор Контрола служби безбедности у Србији https://unilib.phaidrabg.rs/o:7816 cobiss:118666249 ISBN: 978-86-519-2969-7 (СГ; брош.)