
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:source>НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА: ПЕРСПЕКТИВЕ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА У  САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ IIISCIENTIFIC CONFERENCE: PERSPECTIVES OF POLITICAL SCIENCES IN CONTEMPORARY SOCIETY III</dc:source>
  <dc:source>startpage: 11</dc:source>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>246834 bytes</dc:format>
  <dc:identifier>https://unilib.phaidrabg.rs/o:7713</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISBN: ISBN 978-86-7419-402-7</dc:identifier>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:subject xml:lang="srp">Вучитрнска Гојбуља, Косово и Метохија, „Косово”, Бриселски споразум, „тихо етничко чишћење” Срба.</dc:subject>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-8266-4219">Радовановић, Ђорђе И.</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0009-0006-8869-5135">Башчаревић, Иван</dc:creator>
  <dc:title xml:lang="srp">Вучитрнска Гојбуља: модел „тихог етничког чишћења” Срба са Косова и Метохије у периоду „помирења”</dc:title>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/article</dc:type>
  <dc:description xml:lang="srp">На примеру енклаве Гојбуља описује се шира слика обесправљености српске заједнице на Косову и Метохији. Најпре приказујемо историјат српско-албанских односа у вучитрнској области стављајући акценат на значај српске средњовековне државе на простору Космета, након чега следи анализа међуетничких односа у савремености, у периоду када су историјски сукоби коначно добили шансу за помирењем. Примарни циљ истраживања односи се на утврђивање социјално правног статуса српске заједнице на Косову и Метохији уопште, односно дефинисање проблема са којима се сусрећу становници села Гојбуље, у постконфликтном амбијенту на Косову. Секундарни циљеви испитивања положаја српског народа тичу се дефинисања главних токова, који директно или индиректно утичу на исељавање Срба из вучитрнског краја, у овом испитивању подведених под шири оквир безбедносних прилика. Водич кроз полуструктурисани дубински интервју (агенда питања) формиран је по моделу четворостепене скале у којој су испитаници могли да опишу међуетничке односе с обзиром на то да је присуство албанске заједнице од почетка дијалога постало видно, имајући на уму међуетничку институционалну интеграцију на свим нивоима, те се упитник односио на дескрипцију свакодневног живота, безбедносних питања, правне и институционалне регулативе. Материјал добијен полуструктурисаним дубинским интервјуом потврђује основну претпоставку истраживања да „преговори о помирењу” нису допринели нормализацији односа, већ се насиље над Србима спроводи и након њихове интеграције у косовски систем, при чему се репрезентује модел ʻтихог етничког чишћењаʼ српског народа под арбитражом западног дела Међународне заједнице и Европске уније.		</dc:description>
  <dc:date>2024</dc:date>
</oai_dc:dc>
