
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:date>2025</dc:date>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-8736-6771">Ракоњац, Љубинко</dc:creator>
  <dc:creator>Исајев, Василије</dc:creator>
  <dc:creator>Алексић, Предраг</dc:creator>
  <dc:title xml:lang="srp">ШУМСКА ВЕГЕТАЦИЈА И ЊЕНА СТАНИШТА У ПРОЈЕКТОВАЊУ И РЕАЛИЗАЦИЈИ НА ПЕШТЕРСКО-СЈЕНИЧКОЈ ВИСОРАВНИ </dc:title>
  <dc:description xml:lang="srp">Пошумљавање, оснивање-подизање нових шума је једна од најкомплекснијих делатности у шумарству. Сaвремено пошумљавање је мултисциплинарна делатност, за које је потребно синхронизовано узрочно-последично повезивање биотехничких дисциплина шумарске струке, и примена стеченог искуства у пошумљавању у Србији, које се спроводи више од 150 година.
Пештерско-Сјеничка висораван, због еколошких карактеристика, дугог и неповољног антропогеног утицаја на шумe, постојећих и рецентних шумских заједница и вишедеценијског пошумљавања изабрана је као моделни и компаративни полигон значајан за актуелне и предстојеће активности на повећању шумовитости и на другим, еколошки различитим, локалитетима у Србији. Анализама вишедеценијских пошумљавањана на овим просторима, обухваћени су: рецентна шумска вегетацијa и њени деградациони стадијуми; постигнути резултати при избору врста; технике рада на терену; раст и развој новооснованих шума. Истраживања, рецентне шумске вегетације и њених деградационих стадијума на овој висоравани, обављена су по први пут у Србији, применом метода типологије шума. Резултатима су обухваћени детаљни прегледи досадашњих истраживања станишних фактора, шумских екосистема, стања шума и обешумљених површина као и резултати до сада обављених пошумљавања на овој висоравни.
Реконструкција потенцијалне вегетације указује на то да је Пештерско-Сјеничкa висоравaн искључиво шумска зона, у којој највеће површине припадају продуктивним лишћарско-четинарским шумама (Piceo-Fago-Abietetum, Abieti-Fagetum), а знатно мање храстовим, грабовим и буковим (Quercetum petraeae-cerris, Quercetum dalechampii serpentinicum, Querco-Carpinetum, Fagetum moesiacae montanum), као и хигрофилним шумама у најнижим деловима (Alnetum glutinosae, Alnetum incanae, Alnetum glutinosae-incanae и др). Трајни стадијуми на екстремним стаништима су најмање површине и припадају шумским заједницама са црним бором (Potentillo-Pinetum nigrae gočensis, Ostryo-Pinetum nigrae).</dc:description>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>21649394 bytes</dc:format>
  <dc:publisher>Институт за шумарство, Београд, Србија</dc:publisher>
  <dc:source>ШУМСКА ВЕГЕТАЦИЈА И ЊЕНА СТАНИШТА У ПРОЈЕКТОВАЊУ И РЕАЛИЗАЦИЈИ НА ПЕШТЕРСКО-СЈЕНИЧКОЈ ВИСОРАВНИ </dc:source>
  <dc:source>startpage: 1</dc:source>
  <dc:source>endpage: 256</dc:source>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/book</dc:type>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:contributor id="https://orcid.org/0000-0003-2620-1751">Ћирковић-Митровић, Татјана</dc:contributor>
  <dc:identifier>https://unilib.phaidrabg.rs/o:7669</dc:identifier>
  <dc:identifier>cobiss:COBISS.SR-ID 166054665</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISBN: 978-86-80439-54-9</dc:identifier>
</oai_dc:dc>
