
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:source>I Међународни научни тематски скуп - „Од погрома до злочина над злочинима” - зборник радова</dc:source>
  <dc:source>volume: 1</dc:source>
  <dc:source>startpage: 19</dc:source>
  <dc:source>endpage: 25</dc:source>
  <dc:description xml:lang="srp">Дивосело, српско село у Лици у општини Госпић етнички је очишћено у
грађанском рату у Хрватској у времену 1991 – 1995. године4.
Данас Дивосело постоји само у топонимима. Ово велико српско село гео-
графски је било наслоњено на град Госпић, па све до 15 км у дубину ка Велебиту.
По демографској типологији, Дивосело спада у велика села разбијеног типа са
изграђеном инфраструктуром (електрична струја, асфалт, телефон, градски во-
довод), напредно, са богатом историјском, културном и спортском традицијом.
• Године 1931. по попису становника Дивосело броји 2.164 становника,
• године 1948. било је 679 становника,
• године 1991. 344 (404), 2 пописа, 147 викенд-кућа.
Пред сам II свјетски рат Дивосело је имало близу 3.000 становника и било
познато као једно од веома напредних села у Хрватској, са више школованих
људи, интелектуалаца.
Дивосело је имало основну школу од 1869. године, храм Рождества Пре-
свете Богородице од 1781. године, Дом културе са читаоницом и соколском
салом за вјежбање од 1931. године. Из овога села потекла су 132 солунска до-
бровољца. Од њих сто тридесет двојице, Карађорђевом звијездом са мачевима
одликовано је 7 Дивосељана. Златну медаљу Обилића добило је пет добровоља-
ца, орден Белог орла добио је један дивосељанин, 6 добровољаца одликовано је
за храброст а двојица дивосељана понели су орден Албанске споменице. До данас, Дивосело дало је 14 свештеника и 12 доктора наука. Први доктор
наука из Дивосела био је др Миле Рајчевић (рођен 1878), декан Ветеринарског
факултета у Загребу 1927. године и Факултета ветерине у Београду 1398 -1940.
Важно је напоменути да послије 1900. године у селу није било неписмених.
Електрификација је стигла 1961. године, асфалт 1971. године, телефон је уведен
1980. године а градски водовод 1989. године.</dc:description>
  <dc:identifier>https://unilib.phaidrabg.rs/o:7216</dc:identifier>
  <dc:identifier>doi:10.70647/opdz2411019R</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISBN: 978-86-82408-51-2</dc:identifier>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings</dc:type>
  <dc:title xml:lang="srp">Дивосело – село кога више нема</dc:title>
  <dc:title xml:lang="eng">Divoselo - a village that no longer exists</dc:title>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:date>2024</dc:date>
  <dc:publisher>Нови Сад : Привредна академија : Факултет за економију и инжењерски менаџмент</dc:publisher>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>369878 bytes</dc:format>
  <dc:creator>Миле, Рајчевић</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-5433-1134 https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/conor/8105319">Почуча, Милан</dc:creator>
  <dc:rights>http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode</dc:rights>
</oai_dc:dc>
