o:6781 Ланци вриједности одабраних производа као елементи одрживости пољопривредне производње sr Концепт ланца вриједности често се користи у анализи конкурентности пољопривреде. Његовом примјеном траже се начини и активности којима се додају вриједности производима. Фокус је на изналажењу могућности за ефикасно праћење савремених трендова, изазова и процјени ризика пословања у циљу одрживости производње, прераде и пласмана пољопривредно-прехрамбених производа. За производњу воћа и поврћа малих произвођача карактеристични су кратки ланци од производње до пласмана производа, без додавања вриједности. Постоје бројне критичне тачке у анализираним ланцима, као нпр. квалитет инпута, технике дораде, сушења и складиштења производа, недостатак обуке и финансијских средстава за складиштење и чување производа након бербе/жетве. Повезивање примарне производње и прерађивачке индустрије треба да осигура стабилност примарним произвођачима у погледу тржишта, а субјектима у прерађивачкој индустрији континуитет у снабдијевању сировинама домаћег поријекла. За унапређење ланаца вриједности производа, а самим тим и конкурентности националног пољопривредно-прехрамбеног сектора, потребно је побољшање продуктивности у примарној производњи, хоризонтална и вертикална интеграција, као и додатне инвестиције у прерађивачке капацитете. Кључне области у законској регулативи и њеној имплементацији у циљу унапређења ланца вриједности производа из сточарске производње су: гајење животиња, хигијена на фармама и у погонима за прераду меса, као и заштита животне средине. Ово су неки од приоритета којима треба да се створе услови за могућност извоза живих животиња, меса и производа од меса у ЕУ. Унапређењем ланца вриједности млијека допринијело би се бољој ефикасности, конкурентности и одрживости производње, квалитету млијека, а посебно у микробиолошком погледу (смањење броја бактерија и соматских ћелија). Треба да се створе услови за усвајање добре пољопривредне праксе, за прилагођавање захтевима тржишта, за достизање стандарда у области добробити и здравља животиња, за унапређење генетског потенцијала животиња за производњу млијека, хигијене и заштите животне средине. Квалитет је важан фактор конкурентности и одрживе пољопривредне производње. Као главни елементи система управљања квалитетом и додавању вриједности производима, примјењују се одговарајући стандарди: ISO 9000, HACCP, GMP, ISO 22000, ISO 14000, HALAL стандард, Кошер стандард, BRC стандард, GOST-R стандард, Demeter, GLOBAL G.A.P., IFS стандард. У циљу превазилажења и рјешења еколошких проблема развоја пољопривреде, све више се придаје важност примјени мјера политике заштите животне средине. Примјењују се домаћи и међународни стандарди и прописи за управљање заштитом животне средине ISO 14001, укључујући и Систем управљања и заштите животне средине ЕУ – систем EMAS (енгл. Eco- Management and Audit Scheme). За развој и одрживост пољопривредне производње, значајни су генетски потенцијали и биолошка диверзификација. Богатство флоре и фауне, генетски ресурси и велика биолошка разноврсност чине природне компаративне предности у сваком погледу, а посебно за одрживу пољопривредну производњу и очување животне средине. Ланци вриједности производа, одрживост пољопривредне производње, критичне тачке, стандарди, квалитет, конкурентност 1552100 978-99976-42-77-6 91552100 139932417 1552102 https://doisrpska.nub.rs/index.php/ORUPRS/article/view/10769/10397 https://plus.cobiss.net/cobiss/rs/sr/bib/139932417#full 1552099 10.7251/EORU2410131S 2024-12-27T11:13:03.944Z 44 yes 46 Zorica Sredojević 0000-0001-7224-1573 46 Nevena Čule 0000-0002-1846-989X application/pdf 957710 https://unilib.phaidrabg.rs/o:6781 no yes 16 70 1556235 2024 71A07 Агроекономски аспекти одрживог развоја пољопривреде 131 173 Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука 2024