
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/other</dc:type>
  <dc:identifier>https://unilib.phaidrabg.rs/o:6280</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISSN: 0352-0862 </dc:identifier>
  <dc:source>СВЕСКЕ Задужбине Иве Андрића </dc:source>
  <dc:source>startpage: 211</dc:source>
  <dc:source>endpage: 217</dc:source>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:description xml:lang="srp">Већ централни утисак који Андрић хотимично гради у великом делу свог опуса – а реч је о утиску староставно- сти, давнине, наталоженог искуства – призива дубинску психологију К. Г. Јунга и његов концепт колективног не- свесног. Андрићев наративни поступак сразмерно често позива читаоца и тумача да дело прихвати онако како би прихватио народне умотворине, усмену књижевност – као израз колективне мудрости и искуства које се обликовало кроз време. С друге стране, подстицај за тумачење Ан- дрићеве прозе из јунговске перспективе представљају и већ постојећа психолошка тумачења, нарочито она која су, ослањањем на психоанализу, изневеравала смисао самог дела. Слободно могу рећи да се ова књига и зачела у дијалогу са таквим тумачима и настојању да се кроз сваки појединачан текст у њој илуструје начин на који се психолошко знање може користити у анализи текста, а да притом верност психолошкој теорији не урушава верност књижевном тексту.</dc:description>
  <dc:date>2024</dc:date>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>268741 bytes</dc:format>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-9919-8832">Ахметагић, Јасмина</dc:creator>
  <dc:title xml:lang="srp">Андрићева проза из Јунговске перспективе</dc:title>
</oai_dc:dc>