srp Сагласност у поступку усвајања деце -пет значења истог појма- O consent in the procedure of adoption of children-five meanings of the same term- application/pdf 842845 bytes Нови Сад: Универзитет Привредна академија, Правни факултет за привреду и правосуђе https://unilib.phaidrabg.rs/o:6052 doi:10.5937/PDSC24041S ISBN: 978-86-86121-64-6 http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode Кључне речи: дете, најбољи интерес детета, родитељ, усвојеник, усвојилац, центар за социјални рад, орган старатељства. Keywords: Child, best interest of the child, parent, adoptee, adoptive parent, center for social work, guardianship authority. info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings Сажетак: Усвојење као највреднији алтернативни облик индивидуалног збрињавања деце без родитељског старања представља изузетно стари правни институт. Поступак збрињавања деце без родитељског старања кроз историју се реализовао у различитим формама као облик хуманости и жеље да се помогне. Временом од неорганизованих друштава до појаве организованих збрињавања деце које се углавном везује за настанак капиталистичких друштава, долази и уређивања система социјалне заштите. Наш породични закон, нажалост, не даје стриктну дефиницију усвојења. Ипак, анализом свих одредаба можемо закључити да је усвојење правни начин да лица (изузетно лице) који нису биолошки родитељи детета након законом спроведене процедуре усвојења постану његови родитељи. Прецизност норми се директно одражавају на најбољи нитерест детета, стога се оне морају константо евалуирати и унапређивати.У складу са наведеним је и предмет овог истраживања где аутори покушавају указати на лоше постављен правни оквир и језички погрешно употребљивани термин“Сагласност“, који се разликује у пет фаза код усвојења, а које су наведене у Породичном Закону Републике Србије. Циљ рада је да се посебно истакне важност јасног и прецизног нормирања овог изузетно осетљивог и важног питања обзиром да је реч о деци без родитељског старања која нису способна да се брину о својим правима. Предлог за измене је постављен управо ради очекиваног наставка на Грађанском Законику Републике Србије у делу уређења породичноправних односа. Summary: Adoption as the most valuable alternative form of individual care for children without parental care is an extremely old legal institute. The process of caring for children without parental care throughout history has been realized in different forms as a form of humanity and the desire to help. Over time, from unorganized societies to the appearance of organized child care, which is mainly linked to the emergence of capitalist societies, comes the regulation of the social protection system. Unfortunately, our family law does not provide a strict definition of adoption. However, by analyzing all the provisions, we can conclude that adoption is a legal way for persons (exceptionally) who are not the child's biological parents to become his parents after the legally implemented adoption procedure. The precision of the norms directly reflects the best interest of the child, therefore they must be constantly evaluated and improved. In accordance with the above, the subject of this research is where the authors try to point out the poorly set legal framework and the linguistically misused term "Consent", which differs in five stages of adoption, which are listed in the Family Law of the Republic of Serbia. The aim of the work is to emphasize the importance of clear and precise regulation of this extremely sensitive and important issue, given that it is about children without parental care who are not capable of taking care of their rights. The proposal for changes was made precisely because of the expected continuation of the Civil Code of the Republic of Serbia in the part regulating family law relations. Шаркић, Небојша Почуча, Милан 2024 Одговори правне науке на изазове савременог друштва: зборник радова са XXИ међународног научног скупа " Правнички дани - проф. др Славко Царић " volume: 21 startpage: 41 endpage: 54