
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0001-9036-6185 https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/conor/3812455">Jeftimijević-Mihajlović, Marija</dc:creator>
  <dc:source>Нова Зора : часопис за књижевност и културу</dc:source>
  <dc:source>br. 79</dc:source>
  <dc:source>str. 185-188</dc:source>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/article</dc:type>
  <dc:date>2023</dc:date>
  <dc:description xml:lang="srp">Преглед библиографије издања Српске књижевне задруге, од њеног оснивања до данас, показује да међу њеним ауторима није било много жена, али оне чије су књиге овде објављене у Задрузи, нарочито у Колу, заиста представљају репрезенте српске књижевности и науке о књижевности и језику (од Јелене Димитријевић, Милице Јанковић, Анђелије Лазаревић, Данице Марковић, Лепосаве Павловић, Јеле Спиридоновић Савић, Исидоре Секулић, Анице Савић Ребац, Гордане Тодоровић, Светлане Стипчевић, Гордане Бабић Ђорђевић, Десанке Максимовић до Светлане Велмар Јанковић, Гроздане Олујић, Злате Бојовић, Јелице Стојановић, Снежане Самарџије, Весне Капор итд.). Као аутор Српске књижевне задруге, и Славица Гароња припада том кругу одабраних књижевница, јер је у едицији Коло објавила роман Повратак у Аркадију (2014), а осим тога и приповетке Изидина копча (2013), као и роман Под Месечевим луком (2018), у другим библиотекама ове издавачке куће, односно институције.</dc:description>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>126885 bytes</dc:format>
  <dc:title xml:lang="srp">Реинтерпретација прошлости : (Славица Гароња: Селена или приче из зелене кутије, Српска књижевна задруга, Београд, 2022)</dc:title>
  <dc:identifier>https://unilib.phaidrabg.rs/o:5038</dc:identifier>
  <dc:identifier>cobiss:145842953</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISSN: 1512-9918</dc:identifier>
</oai_dc:dc>
