
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/article</dc:type>
  <dc:date>2021</dc:date>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0001-8366-0271 https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/conor/9639527">Stišović Milovanović, Ana</dc:creator>
  <dc:source>Комитска дружина приказује</dc:source>
  <dc:source>str. 96-100</dc:source>
  <dc:title xml:lang="srp">Митски дискурс</dc:title>
  <dc:identifier>https://unilib.phaidrabg.rs/o:5015</dc:identifier>
  <dc:identifier>cobiss:148797193</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISBN: 978-86-88391-96-2</dc:identifier>
  <dc:description xml:lang="srp">Још у Ујаку наше вароши, примећује Кермаунер, Савић гради специфичан однос према митском дискурсу: „О легендарним ликовима тај данашњи свет зна да их више нема, да су остаци из прошлог света (мита), али ипак опсесивно слути и осећа да се упркос томе још појављују међу нама, да у себи носе смисао света, да су последње величине живог живота и да је њихова енергија толика, да су још и данас у стању да чаробњачки преображавају немитски - баналан, уман, само рачуници, науци, иманенцији завештан - реалитет.&quot; (Кермаунер, Тарас: Диптихон, Београд 1979, стр. 185)
Између ова два непомирљива света, физичког и метафизичког, уметност би могла да буде одгонетка битисања, непојмно благо, Јасоново златно руно. „Блага свуда има, али се не да тако лако узети. Не дају га змије, змајеви и други духови-чувари.“ (Савић, Милисав: Ћуп комитског војводе, Београд 2000, стр. 35)</dc:description>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>1933473 bytes</dc:format>
</oai_dc:dc>
