
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>2211502 bytes</dc:format>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:description xml:lang="srp">Satira nije književna forma, već forma mišljenja. Od Aristofana i Lukijana, Arhiloha i Horacija, do Domanovića, Svifta, Bulgakova, Orvela - satira je književni postupak koji, više nego bilo koji drugi, eksplicira etički stav autora: njegovo poimanje sveta i ljudi, dobra i zla.
Pisac satiričnog teksta može pisati i stihove, drame, romane, kratke i duge priče, aforizme - ali žanrovsko opredeljenje nikada nije odlučujuće uticalo na ishod i kvalitet stvaranja. I starovekovni i modemi autori su znali da je tajna u nečem drugom: biti pažljivi posmatrač, „lovac u raži”, koji opaža sve signume vremena, te ih pomno analizira i svrstava u neškodljive, benigne i one druge - destruktivne, koji su i razorni i toksični, te ugrožavaju sve što je dobro, vredno, dostojastveno i smisleno bitisanje. Veština autora je i u tome što nad otkrivenim fenomenom zla ozbiljno promišlja, da bi otkrio istinski „raskol između stvarnosti i ideala”, kako bi kazao Šiler.</dc:description>
  <dc:identifier>https://unilib.phaidrabg.rs/o:5014</dc:identifier>
  <dc:identifier>cobiss:148793353</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISBN: 978-86-80938-08-0</dc:identifier>
  <dc:title xml:lang="srp">Glave potučene do nogu</dc:title>
  <dc:source>Zašto sam prestao da pišem : priče i aforizmi</dc:source>
  <dc:source>str. 111-115</dc:source>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0001-8366-0271 https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/conor/9639527">Stišović Milovanović, Ana</dc:creator>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:date>2020</dc:date>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/article</dc:type>
</oai_dc:dc>