Притвор према малолетним учиниоцима кривичних дела Custody against juvenile criminal offenders application/pdf 377533 bytes info:eu-repo/semantics/other Keywords: juvenile, custody, measures of temporary accommodation Кључне речи: малолетник, притвор, мере привременог смештаја Драгојловић, Јоко Стаменковић, Милош Kultura polisa vol. 13 br. 29 str. 239-249 srp https://unilib.phaidrabg.rs/o:4608 ISSN: 1820-4589 2016 http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode Summary: Lately, the number of criminal offenses committed by juveniles in the Republic of Serbia has a tendency of stagnation – there are no drastic deviations, if we consider the total number of offenses and number of offenders from year to year. However, juveniles more often start their criminal "careers" with most serious crimes, especially those with ele- ments of violence and vandalism, attacks against life and body of their peers, with particular ruthlessness and brutality. In such circumstances, as a solution appears repression, the form of repression that, under the law, should be the exception. Custody, which can be determined towards the juveniles only exceptionally, becomes the rule in all cases where a minor is involved as executor of a serious criminal offense. Measures of temporary accommodation are part of the possibilities of reaction, and it is a legitimate question whether the custody is adequate and almost only social reaction in relation to juvenile criminal offenders. Сажетак: У последње време, број извршених кривичних дела од стране малолетника у Републици Србији показује тенденцију стагнације - нема драстичних одступања, ако се посматра укупан број извршених кривичних дела и број учинилаца, из године у годину. Међутим, малолетници све чешће, своје криминалне „каријере“ започињу најтежим кривичним делима, посебно онима са елементима насиља и вандализма, напада на живот и тело вршњака уз изражену безобзирност и бруталност. У таквим околностима, као решење појављује се репресија и то управо она, која би, по сло- ву закона, требало да буде изузетак. Притвор, који се само изузетно може одредити према малолетнику, постаје правило и то у свим оним случајевима када се малолетник појављује као извршилац неког тешког кривичног дела. Мере привременог смештаја део су могућности реаговања, па је оправдано питање да ли је притвор адекватна и скоро једина друштвена реакција у односу на малолетне преступнике!