
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>3885017 bytes</dc:format>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/book</dc:type>
  <dc:title xml:lang="srp">Политичка драма и позориште у драмама Драгослава Михаиловића</dc:title>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:date>2019</dc:date>
  <dc:source>Политичка драма и позориште у драмама Драгослава Михаиловића</dc:source>
  <dc:source>startpage: 1</dc:source>
  <dc:source>endpage: 91</dc:source>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:contributor id="https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/conor/13226343">Nenin, Milivoj</dc:contributor>
  <dc:contributor id="https://orcid.org/0000-0002-1005-8156 https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/conor/9942375">Tančić, Dragan</dc:contributor>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0009-0002-6392-5812 https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/conor/32307303">Perić, Jelena</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-8332-0805 https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/conor/7640423">Perić, Nenad</dc:creator>
  <dc:identifier>https://unilib.phaidrabg.rs/o:4577</dc:identifier>
  <dc:identifier>cobiss:281913868</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISBN: 978-86-87545-31-1</dc:identifier>
  <dc:description xml:lang="srp">Из Рецензије:
Аутори научне монографије Политичка драма и позориште у драмама Драгослава Михаиловића својим су радом показали да нам политичко позориште казује некада више од историјских уџбеника. Оно приказује историју и људе који је стварају, управљаче и управљање.
Монографска студија тако обрађује имало осветљен феномен који стоји пред историчарима позоришта у Србији, а који се тиче односа позоришта и политике. Репресија власти преко механизма аутоцензуре имала је огроман утицај на сам разој српског позоришта јер су многи талентовани уметници напустили рад у позоришту (на пример Боро Драшковић, који је режирао забрањену представу Кад су цветале тикве), а поставља се и питање у ком би правцу ишло и ког би обима било драмско стваралаштво Драгослава Михаиловића да није био изложен истој. Голооточка трагедија била је једна од највећих црпских траума на којој се у извесном смислу преламала и судбина позоришта. Како аутори монографије наводе у свом раду, у драми Кад су цветале тикве, тема Голог отока више је осветљена него у истоименом роману, и Михаиловић није желео да суди и пресуђује о збивањима с почетка педесетих година двадесетог века, већ се само служио историјским чињеницама градећи околности драме, у чијој је сржи насиље, и један нарочит облик насиља; пре свега системско-полицијско насиље чија је парадигма Голи оток.
У години у којој се обележава пола века од забране представе Кад су цветале тикве, настале по истоименом роману, а у режији Бора Драшко¬вића, појављује се књига младих аутора, тачније монографска студија која пуну пажњу посвећује драмском опусу Драгослава Михаиловића. Михаи¬ловић је у српској књижевности пре свега познат као врсни прозаиста, при¬поведач и романописац и штета је што до појаве ове монографије нисмо имали прилику да се опсежније и детаљније упознамо и са његовим драм¬ским опусом, када се узме у обзир да је велики број његових приповедака доживео веома успешне драматузације. Аутори на један веома упечатљив начин, са јаким личним печатом приступају теми која је и те како ком¬плексна и вредна пажње. Тема научне монографије Политичка драма и по¬зориште у драмама Драгослава Михаиловића актуелна је не само због поменутог јубилеја већ и због тога што аутори осветљавају однос политичке драме и позоришта у светском и европском контексту.</dc:description>
</oai_dc:dc>
