Kultura polisa vol. 15 br. Посебно издање - 2 str. 261-276 https://unilib.phaidrabg.rs/o:4539 ISSN: 1820-4589 http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode Keywords: political system, the party system, Vojvodina's autonomy, secession, political parties, social division Кључне речи: политички систем, партијски систем, аутономија Војводине, сецесија, политичке странке, друштвене поделе Војвођанска политичка сцена, од друштвених расцепа, до политичког сукобљавања The political scene of Vojvodina, from social splits to political confrontation info:eu-repo/semantics/review Abstract: The discontinuity and dynamism of the political system of Serbia is a result of many factors, one of them being the autonomous units on its territory. Serbia was the only one of the six former republics of Yugoslavia, with two autonomous units, which was a decision of the League of Communists of Yugoslavia. Constitutional-legal status of autonomous units, especially after the adoption of the Constitution in 1974, attracted a number of supporters of autonomy aspirations, secessionist movements and organizations. Having introduced a multiparty system, in the nineties of the twentieth century , regional and ethnic parties have been formed in Serbia, especially in the regions with the higher concentration of ethnicity votes. After that, these parties openly, through their programs and actions, have advocated various forms of autonomy and secession of certain parts of the country, often crossing the boundaries of the constitutional and legal provisions and democratic principles. Turbulence within the political system of Serbia, when it comes to its party system, basically, was drawn by the lines of social division that contained ethnic, cultural, historical, socio-economic and other factors that have contributed to the fragmentation of a specific party subsystem created in Vojvodina. Сажетак: Политички систем Србије карактеришу дисконтинуитет и динамичност. На обликовање ових карактеристика, поред осталих фактора, утицало је формирање аутономних јединица ‒ једино у Србији, од шест југословенских републи- ка, a по одлуци Савеза комуниста Југославије, створене су две аутономне јединице. Уставно-правни положај аутономних јединица, поготово након доношења Устава 1974. године, побудио је бројне аспирације код присталица аутономашко- сецесионистичких покрета и организација. Након што је уведен вишепартијски систем, деведесетих година 20. века, у Србији су формиране регионалне и етничке странке, поготово на просторима где је већа концентрација ентицитетских гласова. Након тога, те странке се отворено, путем својих програма и деловања, залажу за различите облике аутономије и сецесију појединих делова државе, неретко прелазећи границе уставно- законских одредаба и демократских принципа. Турбуленције унутар политичког односно партијског система Србије, у основи, биле су трасиране линијама друштвених подела које су садржале етничке, културно-историјске, социоекономске и остале фак- торе који су допринели фрагментирању специфичног партијског подсистема какав је створен у Војводини. srp Иванчевић, Горан 2018 application/pdf 363821 bytes