
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>454203 bytes</dc:format>
  <dc:source>&quot;ЕТНОБОТАНИКА, Друго саветовање о лековитом и самониклом јестивом биљу, Зборник резимеа, Пирот, Србија, 22 - 24. септембар 2023&quot;</dc:source>
  <dc:source>str. 1-4</dc:source>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings</dc:type>
  <dc:subject xml:lang="srp">&quot;ароматичне биљке, угрожене врсте, ретке врсте, етарско уље, терпени, лековите биљке, ароматичност&quot;</dc:subject>
  <dc:publisher>&quot;Истраживачко друштво „Бабин нос“, Темска, Пирот Институт за шумарство, Београд&quot;</dc:publisher>
  <dc:description xml:lang="srp">Испитивање састава етарских уља односи се на 10 врста ароматичног и лековитог биља из Пиротског округа. Приликом избора врста водило се рачуна да су заштићене, ретке или слабо испитане. Оне припадају фамилијама: Asteraceae (Achillea clypeolata, A. coarctata, A. crithmifolia и A. millefolium), Apiaceae (Seseli libanotis и S. pallasii) и Lamiaceae (Satureja montana, Sideritis montana, Teucrium chamaedrys и T. montanum). Већина њих је заштићена Законом Републике Србије. Све одабране врсте су цветале од средине јуна до почетка јула. У том периоду, на Старој планини, Влашкој планини, планини Видлич и у околини Димитровграда, на 500-1300 m н.в., извршено је узорковање биљака за утврђивање приноса и хемијску анализу уља. Њихова дорада, тј. сушење, обављена је одмах након брања у регистрованом пољопривредном газдинству „Цветковић“ у Пироту, а затим и транспорт до лабораторије Хемијског факултета у Београду. Највећи принос етарских уља констатован је код следећих врста: S. libanotis (1,40%), A. crithmifolia (0,94%), Satureja montana (0,30%) и A. millefolium (0,25%), док је код осталих врста био слаб (0,02-0,07%). Хемијски састав уља урађен је методом гасне хроматографије-масене спектрометрије (GC-MS). Код прве три испитиване биљке из фам. Asteraceae доминирала су следећа једињења: 1,8 цинеол и камфор (са битним разликама у терпенским профилима), а код A. millefolium β-пинен и транс-кариофилен. У фам. Apiaceae, код Seseli libanotis је установљен висок удео оксигенованих монотерпена (ОМ) и изразита је доминација β-елемена, док је код S. pallasii висок удео монотерпенских угљоводоника (МУ) и ОМ, нарочито лимонена. Међутим, ова сличност се не уочава и у доминантним компонентама: гераниолу, гермакрену Д, β кариофилену и групи терпена. У фам. Lamiaceae удео ОМ је висок код Satureja montana и Sideritis montana, али има и највише МУ и оксигенованих сесквитерпена (ОС (респективно, у поређењима све четири врсте). Teucrium chamaedrys и T. montanum се истичу високим уделом сесквитерпенских угљоводоника (СУ), а T. montanum још и ОС. Међутим, доминантне компоненте код све четири врсте се међусобно разликују. То су: гераниол, гермакрен Д, β кариофилен или група терпена (Satureja montana, Sideritis montana, Teucrium chamaedrys и T. montanum, респективно).
</dc:description>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-2436-8294">Nikolić, Biljana</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-6070-6844">Marković, Marija</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-1387-6955">Braunović, Sonja</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-7365-721X">Eremija, Saša</dc:creator>
  <dc:creator>Tešević, Vele</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-8736-6771">Rakonjac, Ljubinko</dc:creator>
  <dc:title xml:lang="eng">Хемијски састав лековитог и ароматичног биља - Пиротски округ</dc:title>
  <dc:date>2023</dc:date>
  <dc:identifier>https://unilib.phaidrabg.rs/o:4358</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISBN: 978-86-903786-1-6</dc:identifier>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
</oai_dc:dc>
