
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:source>ЕТНОБОТАНИКА, Друго саветовање о лековитом и самониклом јестивом биљу, Пирот, Србија, 22 - 24. септембар 2023, Зборник резимеа</dc:source>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings</dc:type>
  <dc:subject xml:lang="srp">Балканско полуострво, Рујан планина, етноботаничкo истраживањe, лековито биље (Balkan Peninsula, Rujan Mt, ethnobotanical research, medicinal plants)</dc:subject>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>890057 bytes</dc:format>
  <dc:identifier>https://unilib.phaidrabg.rs/o:3615</dc:identifier>
  <dc:identifier>cobiss:SR.ID124657929 </dc:identifier>
  <dc:identifier>ISSN: 2683-3867</dc:identifier>
  <dc:creator>Simić, Milica N.</dc:creator>
  <dc:creator>Joković, Nataša M.</dc:creator>
  <dc:creator>Matejić, Jelena S.</dc:creator>
  <dc:creator>Zlatković, Bojan K.</dc:creator>
  <dc:creator>Djokić, Mrdjan M.</dc:creator>
  <dc:creator>Stankov Jovanović, Vesna P.</dc:creator>
  <dc:creator>Marković, Marija S.</dc:creator>
  <dc:publisher>&quot;Истраживачко друштво „Бабин нос“, Темска, Пирот Институт за шумарство, Београд Штампарија „Свен“, Ниш&quot;</dc:publisher>
  <dc:date>2023</dc:date>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:title xml:lang="srp">Традиционална употреба биљака у хуманој етнофармакологији на планини Рујан (Србија)</dc:title>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:description xml:lang="srp">&quot;Етноботаничко знање са простора Рујан планине је значајно за етнофармакологију, забележен је традиционални профил о употреби биљака две етничке групе (Срби и Албанци). Простор није истражен са аспекта етноботанике и може бити добра полазна основа за даља етнофармаколошка истраживања. 
Анкета о знању из хумане етнофармакологије је спроведена код становника 25 села у две општине на Рујан планини (130 испитаника). Интервјуи су обављени са 68 мушкараца и 62 жене који живе у области истраживања, старости 41-91.
Испитаници су дали 2254 изјава о употреби биљака у хуманој етнофармакологији, односно познају 101 врсту лековитог биља из 42 породице, од којих се 29 врста налазе у Европској фармакопеји 10.2. Породице које су најчешће помињане су Asteraceae (502 изјава), Lamiaceae (404 изјава), Rosaceae (280 изјава) и Hypericaceae (197 изјава). Биљне врсте које су најчешће коришћене су Hypericum perforatum (197 изјава), Matricaria chamomilla (164 изјава) и Urtica dioica (126 изјава). Становници истраживаног подручја су пријавили 17 категорија болести, од којих су најчешће помињане дигестивне (513 изјава), кожне (331 изјава), опште и неспецифичне (273 изјава), респираторне (260 изјава) и ендокрине, метаболичке и нутритивне (209 изјава). Карактеристична је употреба листова из породице Amaryllidaceae, Moraceae, Plantaginaceae и Salicaceae, употреба надземних делова Euphorbiaceae, Papaveraceae, Violaceae и Vitaceae, употреба уљног екстрата из породице Hypericaceae и употреба свежих листова породице Crassulaceae.
Упоређујући ово истраживање са истраживањима на Балкану, није споменута употреба 10 биљних врста у хуманој етнофармакологији: Althaea cannabina, Citrullus lanatus, Cruciata laevipes, Cyanus tuberosus, Cyclamen hederifolium, Dryopteris filix-mas, Lolium temulentum, Nerium oleander, Onopordum acanthium, Sorbus torminalis.&quot;
</dc:description>
</oai_dc:dc>