2023 All rights reserved Пролонгирано расељеништво и културно памћење: антрополошка студија случаја репрезентације живота Срба на Косову и Метохији Protracted displacment and cultural memory: anthropological case study on representation of life of Serbs in Kosovo and Metohija Рад је заснован на контекстуалној антрополошкој анализи одабраних дела Радмиле Тодић Вулићевић, ауторке која кроз своје стваралаштво наративизује проживљено искуство расељеништва из Приштине, и са њим повезана сећања. Предмет анализе чине дневнички запис, Косово и Метохија: имање и немање (2004), књига Приштина, Приштевци и време (1999) и аматерски документарни филмови: Погачом омеђен људски живот (2013), Приштина: несавршена (незавршена) прича (2016), Жути аутобус (2018), Један дан живота (2019). Применом теоријско-методолошких оквира антропологије књижевности и визуелне антропологије, разматра се статус издвојене грађе као допунског материјала при антрополошким теренским истраживањима пролонгираног расељеништва Срба са Косова и Метохије. Одабраним изворима приступљено је као медијумима који учествују у конструкцији културног памћења, при чему је циљ рада интерпретација односа према прошлости и формулација припадности, које се јављају у изабраним делима, најчешће у саставу описа и екранизације друштвеног и културног живота Срба на Косову и Метохији, међуетничких односа и њихових импликација. Given that anthropological work is a collaborative endeavour, this paper focuses on analysing collective memory practices through material gathered during interviews with the interlocutors from the fieldwork on displacement of Serbs from Kosovo and Metohija conducted in Niš, Belgrade, and in the region of Kosovo and Metohija in the period from 2020. to 2022. Through contextual analyses of literature and documentary films about the life of Serbs in Kosovo and Metohija, this case study examines social, political and cultural circumstances which affect the production of chosen works. The amateur documentary films Life Defined by a Loaf (2013), Pristina: Imperfect (Unfinished) Story (2016), Yellow Buss (2018), Vidovdan: One Day of Life (2019) and books Pristina, Pristinians and Time (1999), Kosovo and Metohija: to have and to have not (2004) of one of the main interlocutors, Radmila Todić Vulićević, who is herself a displaced person, are taken as primary material for the case study and compared with narratives collected during fieldwork. Since the paper is covering the fields of visual anthropology and anthropology of literature, the methodology is based on anthropological premises that memory is intersubjecitve. Treatment of memory as a social process therefore allows analysis of imagolocical aspects of the chosen works. The main aim is to contribute to the understanding of how remembering and forgetting intertwine in periods of social and cultural upheavals, and of the effects of post-war conditions on the life of Serbs in Kosovo and Metohija, as well as displaced persons. https://unilib.phaidrabg.rs/o:3575 doi:10.46630/ish.9.2023.17 cobiss:133819401 ISSN: 2457-5585 ИсходиштаOriginations 9 application/pdf 789432 bytes info:eu-repo/semantics/article Петковић, Невена Кључне речи: интерно расељена лица, пролонгирано расељеништво, Косово и Метохија, Срби, културно памћење, антропологија књижевности, визуелна антропологија. Key words: internally displaced persons, protracted displacement, Kosovo and Metohija, Serbs, cultural memory, anthropology of literature, visual anthropology. srp