o:2722 Limitations of mass media in creating a culture of peace Лимити деловања масовних медија у kреирању културе мира en sr Summary: The mass media, and the media in general, play an extremely im- portant role in every society, as well as in people's daily lives. This role was crucial even before the number and type of media, and thus the way they work, were multiplied by digitalization and migration to online digital spaces. Today, we have a situation where a certain number of people prefer to be informed through social rather than traditional media, even about issues that affect life and health. With all this in mind, it is logical to think that the media can act for the purpose of achieving any proclaimed goal, and that this action will be successful, and without significant limits in the possibilities of their action. However, when we talk about creating and promoting a culture of peace, by analyzing the most impor- tant elements, such as the ontological and phenomenological nature of peace, and war as the opposite, by analyzing and defining the ethics of peace and war, we con- clude that human nature, and beyond, the nature of life on Earth, as well as history and inherited experiences from the past, in juxtaposition with the phenomenological and ontological features of the media, shows significant limitations of the media of mass communication in order to achieve this humane and desirable goal. These lim- its are deeply rooted in the phenomenon of peace, in the phenomenon of war, in the nature of people and society, as well as in the nature of the mass media. However, what the media can do and are not limited to is the promotion of elements of a cul- ture of peace and non-violence, such as tolerance, dialogue, public discourse that promotes and respects differences, as well as other elements that work to calm ten- sions and promote a nonviolent approach to conflict prevention and resolution. Сажетак: Масовни медији, и медији уопште, имају изузетно важну уло- гу у сваком друштву, као и у свакодневном животу људи. Та улога је била круцијална и пре него што се број и врста медија, па самим тим и начина њи- ховог деловања вишеструко мултипликовала дигитализацијом и миграцијом у онлајн дигиталне просторе. Данас имамо ситуацију да се одређени број људи радије информише преко друштвених него преко традиционалних медија, чак и око питања која утичу на живот и здравље. Када све то имамо у виду, ло- гично је помислити да медији могу да делују у сврху остварења било ког про- кламованог циља, и да то деловање буде успешно, и без значајних лимита у могућностима њиховог деловања. Међутим, када говоримо о креирању и про- моцији културе мира, анализом најважнијих елемената, као што су онтолошка и феноменолошка природа мира, као и рата као опозита, анализом и дефини- сањем етике мира и рата, долазимо до закључка да људска природа, и шире, природа живота на Земљи, као и историја и наслеђена искуства из прошлости, у јукстапозицији са феноменолошким и онтолошким обележјима медија, пока- зује значајна ограничења медија масовне комуникације у сврху остваривања тог хуманог и пожељног циља. Ти лимити су дубоко укорењени и у феномен мира, и у феномен рата, и у природу људи и друштва, као и у природу масов- них медија. Међутим, оно што медији могу, и у чему нису лимитирани јесте промоција елемената културе мира и ненасиља, као што су толеранција, дија- лог, јавни дискурс који промовише и уважава различитост, и других елемената који делују на смиривање тензија и ненасилни приступ превенцији и решавању конфликата. Keywords: peace, war, peace ethics, media, culture of peace Кључне речи: мир, рат, етика мира, медији, култура мира 1552099 10.51738/Kpolisa2021.18.2p.1.07 1552101 1820-4589 2023-08-31T10:17:56.985Z 44 yes 46 Александар М. Филиповић Правни факултет за привреду и правосуђе Нови Сад ; Faculty of Law for Commerce and Judiciary Novi Sad person 0000-0002-1097-2079 application/pdf 302843 https://unilib.phaidrabg.rs/o:2722 no yes 16 70 92000001 211A01 Култура полиса Посебно издање 18 2 91 104 2021