2023 Zbornik radova. Knj. 1 Naučna konferencija sa međunarodnim učešćem Stradanje Srba, Jevreja, Roma i ostalih na teritoriji bivše Jugoslavije (10 ; 2023 ; Beograd) info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings srp Апстракт: Проучавање жанровски разноврсног дела Григорија Божовића (1880-1945) (приповедака, путописа, публицистике итд.) незамисливо је без узимања у обзир његовог ангажмана националног радника, односно делатности на пољу друштвенополитичке активности, јер је сам Божовић био учесник у националној борби за ослобођење српског народа од Турака у Старој Србији (Косову и Метохији Македонији), а потом и касније, када је српски народ био под аустроугарском окупацијом. Преживљен ратни ужас и национални удес којима је био сведок битно су одредили карактер његовог прозног дела, али и личну судбину (будући да је одлуком Војног суда проглашен за „антикомунисту“ и „Великосрбина“ и осуђен на смрт стрељањем 1945. године). Ова чињеница утицала је и на рецепцију његовог дела, јер је из идеолошких разлога било забрањено и недоступно читалачкој и критичарској јавности читавих пола века (све до краја прошлог века и званичне одлуке о рехабилитацији 2008. године). Све је то утицало да се умногоме промени разумевање живота и дела овог великог српског књижевника, који је по речима Јована Скерлића, „проширио српску књижевну географију“. Његов допринос садржан је пре свега у чињеници да су његовим радом проширене границе српске књижевности, при чему је дотадашња мало позната култура и менталитет становника Старе Србије, као и њихова борба за животну егзистенцију и национални идентитет под репресијом турске и албанске власти, постала широко позната. За разумевање његове поетике од суштинске важности је синтеза историје и његовог књижевног талента, то јест утицај који су историјска збивања у којима је био понекад директни учесник, а понекад посматрач, утицала на обликовање света његових приповедака. То свакако није никаква новина у историји српске књижевности у целини, али је он јединствен по томе што историји дугује неке од својих највећих домета, као и неке недостатке (као што је, на пример, одсуство временске или историјске дистанце). Његове приповетке отуда немају карактер праве, ратне приповетке, али је она значајна пре свега по томе што је резултат активног деловања и искуства, при чему се као недостатак наглашава већа и снажнија зависност од историје, то јест мања књижевноестетска дистанца. Његове приповетке су врло често грађене на темама страдања, части и отпора, које као део митске основе ове прозе граде слику голготе српског страдања. Те слике у Божовићевој приповеци јесу натуралистичке, сурове слике поробљеничког живота, утемељене на документарној грађи, због чега приповетка постаје сведочанство страдања и голготе кроз коју је пролазио српски народ бранећи свој национални и верски идентитет. У раду се анализира једна од најрепрезентативнијих приповедака Григорија Божовића „Злате из Слатине“, где је сам главни јунак Злате репрезент у галерији Божовићевих ликова – онај који страда и свесно се жртвује за виши циљ; христолики јунак чије страдање има много симбо- личне сличности са Христовим путем ка Голготи, Истовремено, приповетка добија и једно више, алегоријско значење ускрснућа Србије, то јест индиректно се указује њену моћ трансцеденције. Abstract: The study of Grigorije Božović’s (1880-1945) genre-diverse work (stories, travelogues, nonfiction, etc.) is unthinkable without taking into account his engagement as a national worker, that is, his activities in the field of social and political activity, because Božović himself was an active participant in the national struggle for the liberation of our people from the Turks in Southern Serbia and Macedonia and later, after the liberation from the Turks, during the Austro-Hungarian occupation. The horrors of the war he survived and the national disaster he witnessed significantly determined the character of his prose work, but also his fate (since he was declared an “anti-communist” and a “Greater Serb” by the decision of the Military Court and sentenced to death by fi ring squad in 1945). This fact also affected the reception of his work, since it was forbidden and inaccessible to the reading and critical public for half a century due to ideological reasons (until the end of the last century and the official decision on rehabilitation in 2008). All this had the effect of greatly changing the attitude towards this great Serbian writer, who, in the words of Jovan Skerlić, “expanded the Serbian literary geography”. He enriched Serbian literature by introducing the little-known world of ancient Serbian customs and culture, the psychology of its inhabitants, the terrible struggle for bare existence, but also spiritual integrity, the struggle until self-destruction experienced by the Serbian people under Turkish rule and under the repression of their neighbors - Albanians. For the understanding of his poetics, the permeation of the historical flows through which he passed both as an observer and as an actor in the events and his literary creativity is of essential importance. It is certainly not a novelty in the history of Serbian literature as a whole, but it is unique in that it owes some of its greatest reach to history, as well as some shortcomings (such as, for example, the absence of temporal or historical distance). Therefore, his stories do not have the character of a real war story, but they are significant primarily because they were created from the writer’s immediate life experience during the war years, which conditions both a greater dependence on history and a smaller literary aesthetic distance from historical events, because it is primarily conditioned on personal, and only then literary experience. His short stories are very often built on the themes of suffering, honor and resistance, which, as part of the mythical basis of this prose, build the image of the calvary of Serbian suffering. Those images in Božović’s story are naturalistic, harsh images of slave life, based on documentary material, which is why the story becomes a testimony of the suffering and Golgotha that the Serbian people went through defending their national and religious identity. The paper analyzes one of the most representative short stories by Grigorije Božović, “Zlate iz Slatine”. The hero Zlate from the short story “Zlate iz Slatine” is exposed to terrible tortures. His path is identified with the path to Golgotha, which inevitably must end with resurrection. Zlate’s suffering is a metaphor for faith in the resurrection of Serbia, thereby apostrophizing its potential capacity for transcendence, that is, it implicitly suggests that the path that Serbia is taking is the same path that Jesus also took. Поетика патње у приповеци "Злате из Слатине" Григорија Божовића Poetics of suffering in the story “Zlate iz Slatine” by Grigorijе Božović All rights reserved application/pdf 1211162 bytes https://unilib.phaidrabg.rs/o:2331 cobiss:117982985 Кључне речи: Григорије Божовић, „Злате из Слатине“, страдање, голгота, мучеништво, смрт, васкрсење. Keywords: Grigorije Božović, “Zlate iz Slatine”, suff ering, Golgotha, martyrdom, death, resurrection. Јефтимијевић Михајловић, Марија Бечејски, Мирјана