2023 Суђење посредством речитих ситница: параноидна љубомора у Тунелу Ернеста Сабата application/pdf 464012 bytes All rights reserved https://unilib.phaidrabg.rs/o:1975 cobiss:116048393 Зборник радова Једанаестог конгреса историчара медицине: 800 година српске медицине: Трећи београдски зборник књ. 1 Исповест Хуана Пабла Кастела, централног протагонисте и злочинца у чувеном роману Ернеста Сабата (Ernesto Sabato) Тунел (1948), мотивисанa je његовим настојањем да открије стварну историју свога случаја, односно оно што је остало невидљиво у судском процесу, који „сви памте“. У нади да ће га „бар једна особа разумети“, Кастело приповеда о томе како је убио своју љубавницу Марију Ирибарне, уверен у исправност свог закључивања, иако га је у његову ексклузивност већ уверило животно искуство – „оно што мени изгледа јасно и очигледно готово никад не изгледа тако другима.“1 Као приповедач, Кастело понавља исти образац понашања који је определио и његове односе са жртвом: он настоји да утиче на читаоце и наметне им властити поглед на свет, баш као што је желео да овлада и Маријом. Избор таквог приповедача и чини Тунел двослојним наративом: јунак на убедљив начин казује како је свој злочин починио из љубоморе коју је изазвало Маријино неверство, те се читалац пробија кроз слојеве његовог одбрамбеног наратива до чињенице да суд о Марији никако не може бити једнозначан, како га представља приповедач. Напротив, Маријин карактер је недовољно конкретизован а околности живота површно осветљене. Другачије није могло ни бити јер протагониста ни у једном тренутку не размишља о Марији као особи која има властити животни контекст и свет осећања, већ само у односу на самог себе. info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings Ахметагић, Јасмина srp