
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:date>2021</dc:date>
  <dc:source>Баштина 31(54)</dc:source>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/review</dc:type>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>109419 bytes</dc:format>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-2557-7936">Бечејски, Мирјана</dc:creator>
  <dc:rights>http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode</dc:rights>
  <dc:description xml:lang="srp">Књига Читалац у науци о књижевности: Од антике до савремених теорија читања Мирјане Бојанић Ћирковић представља прерађену докторску дисертацију одбрањену на Филозофском факултету у Нишу 2018. године под насловом Типологија читалаца у романима Милорада Павића у контексту савремених теорија читања. Допуњена најновијим научним увидима и намењена добро информисаном и стручно профилисаном читаоцу, монографија je компонована од осам поглавља посвећених аналитичко-синтетичком изучавању статуса читаоца, развоју концепата читалаца у књижевнотеоријској дијахронији и њиховој апликативности на примеру позног романескног стваралаштва Милорада Павића, те опремљена табелом концепата читалаца у методологији науке о књижевности и регистром појмова, и заокружена списком коришћене литературе. Паралелно са поменутим дијахронијским разматрањем, на синхронијском плану одвија се комплексна и зналачки остварена синтеза савремене методолошке оријентације теорија читања, која открива своје античке корене и испреплетаност са главним методологијама науке о књижевности. Притом је акценат на посткласичне новореторичке и когнитивне наратологије које су својим истраживачким фокусом у потпуности прешле на подручје теорија читања. Не занемарујући ни осврт – каткад полемички, каткад афирмативни – на досадашња истраживања и покушаје систематизације статуса читаоца и концепата читалаца у домаћим и међународним оквирима, ауторка извлачи низ нових, темељно аргументованих закључака о улози читаоца у конституисању значења књижевног дела и користи их као полазиште за даља изучавања. Крећући се суверено и методолошки зрело кроз обимну и разуђену теоријску литературу, она показује редак дар да препозна и истакне оне нити које ће осветлити историју читања, језгровито предтавити читалачки процес и историју њеног изучавања, као и да негованим научним стилом, у појединим сегментима чак и литерарно надахнутим, одржи једнако будном читаочеву пажњу све до последње старнице књиге.</dc:description>
  <dc:title xml:lang="srp">Студија о читаоцу, читању и савременим теоријама читања : (Мирјана Бојанић Ћирковић, Читалац у науци о књижевности: Од антике до савремених теорија читања, Филозофски факултет у Нишу, 2020, 396 стр.)</dc:title>
  <dc:identifier>https://unilib.phaidrabg.rs/o:1861</dc:identifier>
  <dc:identifier>doi:10.5937/bastina31-32492</dc:identifier>
  <dc:identifier>cobiss:44251401</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISSN: 2683-5797</dc:identifier>
</oai_dc:dc>
