info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings application/pdf 305747 bytes Елезовић, Звездана Kључне речи: Косово и Метохија, наслеђе, сликар Влада Радовић, Сава Ракочевић, Трајко Стојановић Косовац, Светомир Арсић, Басара. Ключевые слова: Косово и Метохия, наследие, художник Влада Радович, Сава Ракочевич, Трайко Стоянович Косовац, Светомир Арсич, Басара. srp https://unilib.phaidrabg.rs/o:1730 cobiss:113632009 У реферату се бавимо питањем српског културног наслеђа у стваралаштву савремених српских ликовних стваралаца на Косову и Метохији до деведесетих година прошлог века. Међу српским ствараоцима било је оних који су седамдесетих и осамдесетих година у својој поетици неговали теме у вези са српским културним идентитетом. Сликар Влада Радовић је то исказао кроз дела „Пећка Патријаршија”, „Дечанска шума, с погледом на манастир Високи Дечани” и „Богородица Љевишка”. Након њега у косовском завету и Косову као простору утканом у српски културни идентитет инспирацију је тражио и проналазио Сава Ракочевић, на својим стваралачким почецима. Његова слика „Споменик косовским јунацима” је репрезантативни пример. Косовскозаветну инспирацију у још тежим временима црпео је и Трајко Стојановић Косовац. Његов циклус акватинти и графика посвећен је Дечанима – ризници српске духовности и културе. Графике из овог циклуса настале су између 1969. и 1973. годинe на Косову и Метохији, што сведочи оуметниковом опредељењу за слободно ликовно изражавање. Светомир Арсић Басара, као водећи српски вајар у Покрајини седамдесетих и осамдесетих година почиње својом скулптуром да изражава немирење са угрожавањем српског националног и културног идентитета. Аннотация: В статье рассматривается проблема сербского культурного наследия в творчестве современных сербских художников в Косово и Метохии до 1990-х годов прошлого века. Среди сербских живописцев были те, кто в 1970-х и 1980-х годах в своей поэтике развивал темы, связанные с сербской культурной самобытностью. Художник Влада Радович представил это в работах „Печская Патриаршия”, „Дечанский лес, с видом на монастырь Високи Дечани” и „Богородица Левишка”. После него в Косовском завете и в Косово как пространстве, вплетенном в культурную самобытность сербов, искал и находил вдохновение в своих творческих начинаниях Савва Ракочевич. Его картина „Памятник героям Косово” является наглядным примером. Вдохновение из Косовского завета в еще более трудные времена черпал и Трайко Стоянович Косовац. Его цикл акватинты и графики посвящен Дечанам - сокровищнице сербской духовности и культуры. Графика из этого цикла была создана между 1969 и 1973 годами в Косово и Метохии, что свидетельствует о приверженности художника свободе художественного самовыражения. В 1970-х и 1980-х годах, будучи ведущим сербским скульптором в Социалистической Автономной Покраине Косово и Метохия, Светомир Арсич Басара пытается своейскульптурой открыто выразить негодование по поводу угрозы сербской национальной и культурной самобытности. All rights reserved Српско културно наслеђе у делима савремених српских ликовних стваралаца на Косову и Метохији до деведесетих година 20. века Сербское культурное наследие в произведениях современных сербских художников в Косово и Метохии до 1990-х годов 20. века Зборник сажетака Međunarodni naučni skup Tradicionalno i savremeno u umetnosti i obrazovanju (2019 ; Kosovska Mitrovica) 2019