ДОПРИНОС АВРАМА ПЕТРОНИЈЕВИЋА УСПОСТАВЉАЊУ И РАДУ АЛЕКСИНАЧКОГ КАРАНТИНА ЗА ВРЕМЕ КУГЕ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 1837. ГОДИНЕ Милојевић, Весна О. Алексинац, Аврам Петронијевић, карантин, епидемија, куга. All rights reserved info:eu-repo/semantics/article srp https://unilib.phaidrabg.rs/o:10233 Лесковачки зборник startpage: 93 endpage: 111 Као знаменита личност XIX века Аврам Петронијевић и његова постигнућа су највећим делом представљена широј јавности. Његово ангажовање на успостављању Алексиначког карантина и састанака на Суповцу и Грамади, рад и функционисање ових државних установа, 1837. током продора куге, и садејство са локалним органима власти на подручјима захваћених кужном заразом завређују посебну пажњу. Приоритетно је било осигурати јужни и југоисточни део граница и територије кнежевине која је била угрожена јер је зараза продирала са простора Османског царства. Куга је продрла преко Алексиначког карантина јула 1837. и захватила вароши Јагодину, Ражањ и Параћин, пренела се на села Ћићевац, Радошевац, Варош и Пардик чиме је изазивала озбиљну претњу ширења на остале територије кнежевине. Строгим санитетским мерама које су спроведене током трајања епидемије у зараженим местима у којима су такође били заведени карантини, епидемија куге је била заустављана до краја 1837. As a prominent figure of the 19th century, Avram Petronijević and his achievements have been largely presented to the general public. His involvement in the establishment of the Aleksinac quarantine and meetings at Supovac and Gramada, the work and functioning of these state institutions in 1837 during the outbreak of the plague, and cooperation with local authorities in the areas afekte by the contagious disease deserve special attention. The priority was to secure the southern and southeastern parts of the borders and territory of the principality, which were threatened as the infection spread from the territories of the Ottoman Empire. The plague penetrated through the Aleksinac quarantine in July 1837 and affected the towns of Jagodina, Ražanj, and Paraćin, spreading to the villages of Ćićevac, Radoševac, Varoš, and Pardik, thereby posing a serious risk of spreading to other territories of the principality. Strict sanitary measures implemented during the epidemic in the infected areas where quarantines had also been imposed, the plague epidemic was stopped by the end of 1837. application/pdf 392522 bytes 2026