Нови Сад : Пoкрajински зaштитник грaђaнa - oмбудсмaн ; Матица српска Сажетак: Погром и питање одговорности за кривична дела извршена против човечности и других добара заштићених међународним правом нису престали да интригирају стручну, општу и научну јавност ни након више од седам деценија од усвајања Женевских конвенција, Конвенције о геноциду и других усвојених докумената, али и рада националних и међународних судова који су судили оптуженима за ова кривична дела. Непосредан повод за истраживање медијских перцепција о погрому представља 80 година од масовне ликвидације Срба, Јевреја, Рома и других који су извеле мађарске власти 1942. године на подручју тада окупиране Бачке, али и потреба да се јавност стално подсећа да се тако нешто деструктивно и масовно не сме више никада догодити. Дилема да ли злочин као што је погром захтева посебну инкриминацију у међународном кривичном праву, није још увек довела до конкретних закљу-чака да ли је то заиста потребно уз постојећа кривична дела. Анализирајући радње извршења кривичних дела ратни злочин против цивилног становништва, геноцид и злочин против човечности, уочавамо да је код њих погром заједничка радња. Погром се сигурно може извршити и у међународном и не-међународном оружаном сукобу, али би га због тежине последица које изазива требало поставити и као питање да ли је потребно и његово издвајање као злочина који се може извршити и у рату и у миру, према појединцима, породици и припадницима друштвених група или нација. Искуство показује да се у оквиру погрома врше и радње као што је уништавање културног блага и других добара. Људски живот и људско достојанство су непроцењиви, и дужност свих је да их чувамо, и делујемо превентивно на будуће генерације да се овакви злочини више никад не понове, као корак даље ка заједничкој будућности. Зато је важно да се о погрому говори и у медијима, који имајући у виду њихову улогу у оквирима јавног мњења треба у извештавању да буду што објективнији и тачнији, у циљу заштите и унапређења људских права свих. Жртве имају сва права на то, као и чланови друштва да их у томе уваже. Summary: The pogrom and the issue of responsibility for crimes against humanity and other goods protected by international law have not ceased to intrigue the professional, general and scientific public even after more than seven decades since the adoption of the Geneva Conventions, Genocide Convention and other adopted documents. national and international courts that have tried defendants for these crimes. The immediate reason for researching media perceptions of the pogrom is the 80th anniversary of the mass liquidation of Serbs, Jews, Roma and others carried out by the Hungarian authorities in 1942 in the then occupied Backa, but also the need to constantly remind the public that such destructive and mass it must never happen again. The dilemma of whether a crime such as a pogrom requires special incrimination in international criminal law has not yet led to concrete conclusions as to whether this is really necessary in addition to existing crimes. Analyzing the acts of committing war crimes against the civilian population, genocide and crimes against humanity, we notice that the pogrom is a common act among them. The pogrom can certainly be carried out in international and non-international armed conflict, but due to the severity of the consequences it causes, it should be asked as a question whether it is necessary to single it out as a crime that can be committed in war and peace, according to individuals, family and members of social groups or nations. Experience shows that actions such as the destruction of cultural treasures and other goods are also carried out within the pogrom. Human life and human dignity are invaluable, and it is everyone's duty to protect them, and to act preventively on future generations so that such crimes never happen again, as a step towards a common future. That is why it is important to talk about the pogrom in the media, which, having in mind their role in public opinion, should be as objective and accurate as possible in reporting, in order to protect and promote the human rights of all. Victims have every right to do so, as do members of society to respect them. Погром као злочин у рату и миру у очима јавности Pogrom as a crime in war and peace in the eyes of the publicity Кључне речи: погром, питање одговорности, људски живот и достојанство, превенција, објективно информисање, заједнички живот. Keywords: pogrom, issue of responsibility, human life and dignity, prevention, objective information, living together. All rights reserved Научни скуп "80 година од погрома у великој Рацији корак даље ка заједничкој будућности" - зборник радова startpage: 107 endpage: 121 https://unilib.phaidrabg.rs/o:10067 cobiss:186365193 ISBN: 978-86-89417-16-6978-86-7946-386-9 application/pdf 1888494 bytes srp Pavlović, Zoran info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings 2022